Crni jul 2020: Umrlo 1.896 ljudi više nego prethodnih godina

Da nešto definitvno nije u redu sa statistikom o broju umrlih od koronavirusa, vidi se iz analize koliko je ljudi ove godine ukupno umrlo u Srbiji svakog meseca i pojave značajnog viška smrtnosti tokom letnjih meseci.Višak smrtnosti, koji je ovih dana pominjao i epidemiolog Predrag Kon, predstavlja povećan broj smrti u nekom periodu, najčešće na mesečnom nivou u odnosu na proseke za taj period prethodnih godina.Nikola Zdravković je za analizu koliko je ljudi umrlo proteklih meseci u odnosu na prethodne godine koristio podatke Republičkog zavoda za statistiku (RZS), koji svakog 25. u mesecu objavljuje statistiku za prethodni mesec."Da li su ukupne mesečne brojke umrlih koje nudi Zavod dobre ili ne je tema za sebe. One se zasnivaju na datumu upisa u matičnu knjigu umrlih" navodi.

Za potrebe ove analize Zdravković je uzeo desetogodišnje aritmetičke sredine, po mesecima, od 2010. godine naovamo, da bi video koliko brojke umrlih iz 2020. odstupaju od njih.

On podseća da su odstupanja od godišnjih proseka moguća i normalna, jer često postoje neke posebne okolnosti, koje utiču na smrtnost tokom nekog određenog perioda, kao što su sezonske epidemije, povećano zagađenje, veći broj stradalih u saobraćajnim nesrećama ili nekim nepogodama.

"Dešava se često da bude tih devijacija u odnosu na prosek, ali ovo što imamo u julu i avgustu je odstupanje ne samo od godišnjih proseka, već i od onih meseci kada su, ako izuzmemo ovu godinu, bili pojedinačno najveće odstupanja. I to mora da se objasni, zašto je toliko ljudi više umrlo" naglašava naš sagovornik.

Zdravković primećuje da su odstupanja u ranijim mesecima značajno manja nego u julu i avgustu, pa je tako odstupanje od proseka mrtvih u junu veće za 456, a maju i aprilu u rangu standardnih odstupanja, od 207 u maju, odnosno 126 u aprilu.Tema viška smrtnosti u vreme epidemije, kako primećuje naš sagovornik, u Srbiji nije uopšte tema zastupljena u javnosti, dok evropske zemlje izveštavaju redovno o tome."Višak smrtnosti se u Evropi meri iz nedelje u nedelju, to je vrlo važna stavka kada se gleda da li se dobro broje žrtve virusa. Pored dnevnih izveštaja, većina zemalja ima izveštaje morataliteta. Nemačka ima nedeljne izveštaje mortaliteta, neki imaju dvonedeljne, neki mesečne", dodaje.Prema njegovim rečima, uz brojke umrlih od virusa koje se svakodnevno objavljuju, posle mesec, dva dana može da se sedne i da se analiziraju detaljne brojke višegodišnih proseka u odnosu na ono što imamo prethodnih meseci.

On podseća da su recimo letnji meseci, posebno avgust i septembar, u statistici označeni kao mirniji meseci, odnosno kada obično manje ljudi umire nego recimo u decembru. Ističe da bi u objašnjenje odakle toliki višak smrtnih slučajeva ovog leta trebalo uzeti u obzir koliko je, recimo, manje ljudi tokom ovog leta stradalo i u saobraćajnim nesrećama jer se zbog epidemije manje putovalo.U Nemačkoj, kako navodi, institucije kao što su  RZS ili Institut  Batut, koje imaju statističke podatke o broju umrlih, "služe kao neka vrsta korektivnog faktora ili druge poluge u odnosu na njihov ekvivalent Kriznog štaba"."Ti instituti nude statističke podatke, koji pokazuju da li su odluke koje donose Krizni štab ili zdravstvene vlasti bile dobre ili loše i  kakve su njihove posledice. To se, nažalost, u Srbiji neće desiti jer te institucije nisu nezavisne" zaključuje urednik naučnog časopisa "Odiseja".***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram