Roditelji obratite pažnju na svoju decu, pričajte sa njima i odvojite ih od telefona, jer novi izazov na TikToku je opasan po njihove živote, upozorava u razgovoru za Nova.rs Marko Batur, defektolog - specijalni pedagog iz Pančeva, koji od početka godine ima sve više mladih pacijenata, koje leči od dve vrste savremenih bolesti zavisnosti od interneta – video igrica i društvenih mreža, a od nedavno im pomaže i da se odviknu od TikTok izazova. Naime, najnoviji izazov na društvenoj mreži TikTok, je možda i najopasniji do sada, a od dece, uglavnom tinejdžera "zahteva" se da pretrčavaju ulicu, po mogućstvu auto-put i to ispred kamiona, da sve snime i postave na svoj profil.
0kad pomislimo da smo čuli i videli sve bizarnosti i užase koje internet nudi, pojavi se nešto novo, opasno i nedopustivo, a ugrožava najmlađe – našu decu. U pitanju su TikTok izazovi, koji „mame“ maloletnike, a zbog internet „igre“ i dokazivanja u društvu, mnogi su izgubili život.
Roditelji u Srbiji, vidno su zabrinuti zbog najnovijeg TikTok izazova, koji je sve popularniji kod nas, a svodi se na pretrčavanje ulice ispred kamiona.
@jesustx27 Playing cross roads with our lives . 😂 #highwaychallenge #Fyp #MakeABunchHappen #HangUpOnIt ♬ original sound - Jesus 🫠
„Javlja kuma psihoterapeut da je zvala majka tinejdžerke koja je saznala da se spremaju za TikTok čelendže pretrčavanja auto-puta ispred kamiona! Zaustavljajte, bre, planetu, internet, sve“, napisala je jedna korisnica Tvitera. Cilj većine izazova je da budu što rizičniji, odnosno opasniji po život.
„Do sada sam imao pet maloletnih pacijenata, koje su roditelji doveli na savetovanje zbog zavisnosti od TikToka i izazova u kojima su učestvovali, a koji su ih mogli koštati života. Novi izazov ili ‘čelendž’, je pretrčavanje auto-puta ili velike ulice, ali obavezno ispred kamiona, kako bi rizik bio što veći. Kada uspešno pretrče ulicu, dobiju na hiljade lajkova, a to je, nažalost, sve o čemu oni razmišljaju i što im je važno“, objašnjava Batur.
Međutim, pitanje je trenutka kada će se pojaviti dete koje neće biti brže od kamiona…
„Zato ne smemo da čekamo! Roditelji moraju da se upute u to šta njihova deca prate na internetu, sa kim komuniciraju. Neko izmisli bizarnost na drugom kraju sveta, pusti je na TikTok i deca se lepe. Problem je što je jedna od potreba kod tinejdžera, oduvek bila ona za prihvatanjem i samoaktualizacijom, koja se sad prebacila u virtuelni svet. Ranije je deci bilo važno da budu prihvaćeni u grupi koja je realna i živa. Među sportistima ili umetnicima. Ako postignu dobar sportski rezultat ili nešto lepo odsviraju, biće prihvaćeni. Međutim, bilo je i onih drugih, devijantnih, gde su prihvaćeni ako puše, uzmu drogu ili nekoga opljačkaju. Važno je samo da se dokažu. E pa to i dalje postoji, ali danas u novom prostoru, virtuelnom, u grupama koje su globalne. Oni i ne znaju koliko tu ima članova, ko su ti ljudi, ali žele da budu njen deo. A postaće samo ako ispune čelendž koji grupa zahteva. To je inicijacija koju svi prolaze, a uglavnom je opasna i bizarna“, naglašava defektolog i specijalni pedagog.
Viralne video snimke koji se smatraju brutalnim i opasnim po život, TikTok vrlo brzo uklanja.
„Neki od njih se mogu videti tek nekoliko minuta nakon postavljanja i odmah budu zabranjeni. Očigledno deca imaju, odnosno znaju način da ih otvore i vide nešto od tog materijala, ali sada kada biste hteli da uđete u neki od tih snimaka, pisalo bi da su uklonjeni zbog opasnog sadržaja“ kaže Batur.
Osim bizarnih izazova, bilo je na TikToku ranije i zanimljivih, bezazlenih „igara“.
“Svi su se jedno vreme polivali vodom, to nije opasno. Potom je izazov bio da svi pevaju istu pesu i tome slično. Sad su međutim izazovi sve opasniji, a ako dete ulazi u grupu, snimi čelendž i postavi ga, onda ima lajkove, dobija odobrenje da skida neke igrice, pozivaju ga i na određene žurke i tako dalje. To je mehanizam ulaska u grupu” kaže Batur.
Od najveće važnosti je aktivnost roditelja.
“Senzibilizacija roditelja je nabitnija. Detetu koje je već ušlo u svet TikToka i razmišlja o izazovima, moraju oduzeti telefon ili strogo kontrolisati njegove aktivnosti na internetu. Obavezno je da detetu ponude razne alternative, kao što su muzička škola, sportski klub, učlanjenje u istraživače, odlazak u prirodu, planinarenje. Što više aktivnosti koje roditelji mogu da obavljaju zajedno sa decom, kako bi provodili više vremena sa njima, razgovarali i stekli njihovo poverenje. Deci treba neko da otvori tu perspektivu, a to moraju biti roditelji u saradnji sa stručnim licem. Međutim, često su deca navučena na internet, posebno na izazove TikToka, iz porodica u kojima su odnosi duboko narušeni, pa je onda sve mnogo teže, ali nije nemoguće spasiti ih” zaključuje Batur.
TikTok izazovi koji su odneli živote
Neke od vesti koje su šokirale, pre svega roditelje maloletnika, u 2021. godini, bile su o dečaku od 12 godina, koji je preminuo nakon učestvovanja u Tik Tok izazovu, gde se zahtevalo da deca samu sebe guše dok ne padnu u nesvest. Takođe, vest o devojčici iz Palerma, koja se zaključala u kupatilo i snimala se telefonom dok je pojas bade mantila stezala oko vrata, učestvujući u izazovu na TikToku, a potom preminula. U Beogradu se isto desilo maloletnom Đ. S. (10), koji je pronađen mrtav u stanu, nakon što se obesio svojim kimonom za džudo, a prema rečima nadležnih, dečak je pokušavao da izvede i snimi izazov za društvenu mrežu TikTok.
BONUS VIDEO: Viktor Savić: Društvene mreže su zlo, voleo bih da ne postoje
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar