Profesor Ratko Ristić u raspravi sa glavnom zastupnicom Rio Tinta o "Jadru": Džinovski korupcionaški događaj, imena stručnjaka ne znamo

"Projekat Jadar može biti realizovan bezbedno, može biti katalizator za razvoj ekonomske Srbije i može približiti Srbiji jednu novu industriju koja se širi na ceo svet“, rekla je Marijanti Babić, glavna zastupnica Rio Tinta na pitanje zbog čega je on dobar.

Profesor Ristić ima drugačije odgovor na isto pitanje.

"Projekat Jadar nije dobar zbog nepredvidivih, nekontrolisanih i vrlo izvesnih ekoloških posledica. Moram da kažem da smo mi dobili nešto što se zove nacrt, takozvanu Studiju procene uticaja na životnu sredinu, u vezi projekta koji je ukinut. Ne postoji nikakav pravni osnov da se nešto ovako radi i čak je u tekstu, preambuli dokumenta navedeno da je ovo preliminarnog karaktera u svrhu diskusije i informisanja i ‘ne zasniva se na bilo kom dokumentu, radnji, propisu ili rešenju koje donosi nadležni organ, deo zakonskog postupka, niti odluke nadležnih organa'", naveo je profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić u emisiji Njuznajt na N1.

Ristić napominje da „nije lepo da predsednik Srbije pregovara sa nekim u Evropi o nečemu što je ukinuto odlukom Vlade Republike Srbije“.

Babić objašnjava da je procedura o studiji bila započeta pre ukidanja samog prostornog plana.

Na pitanje nije li bilo logično da, kada je tadašnja premijerka rekla da je na Projekat Jadar stavljena tačka, kompanija zaključa vrata i ode iz Srbije, odgovara da je mnogo sredstava uloženo u ovaj projekat.

„Mi smo studije objavili samoinicijativno, studije su bile u izradi i kada je plan bio ukinut. Mi smo ih objavili zato što smo želeli da podržimo dijalog o ovom projektu za koji smatramo da je mnogo bitan za Srbiju, u koji i dalje verujemo na osnovu naučno dokazanih činjenica. Ukoliko se nastavi sa projektom Jadar, studije će biti dostavljene nadležnim organima i onda ćemo videti šta nadležni organi o tome kažu“, rekla je ona.

Ristić je citirao Aleksandra Vučića iz 2022. godine rekao da bi projektom „uništili više ljudi nego što je planirano“.

„Sada imamo najavu sa Marošem Šefčovičem, odlazećim potpredsednikom Evropske komisije, koji u Slovačkoj veoma podržava projekat komapnije Inobat. To je jedan start-up koji bi trebalo u Paraćinu da uspostavi najveći evropski reciklažni centar za litijum jonske baterije, za šta je Vlada Republike Srbije najavila 419 miliona evra subvencija“, podsetio je.

"Džinovski korupcionaški događaj, imena stručnjaka ne znamo"

Posredi je „jedan džinovski korupcionaški događaj“, smatra profesor Ristić.

„Ja bih voleo da naše tužilaštvo, naše informativne i bezbednosne agencije urade posao koji su uradili u Portugalu kada je zbog sličnog projekta i sličnih aktivnosti privođen premijer, hapšeni ministri i pala je vlada“, rekao je.

Ponavlja da će Projekat Jadar imati fatalne ekološke posledice.

„Ovaj nacrt nije kvalitetna studija o uticaju na životnu sredinu i ne može biti osnov za neki javni dialog. Pomogao nam je da shvatimo da će biti uništeno mnogo zemljišta, a osnovni rizici za podzemne vode, za površinske vode nisu otklonjeni. I takođe nije eliminisan onaj strah koji smo svi osetili kada je najreprezentativnija srpska ekspertska ekipa u oblasti biodiverziteta konstatovala da će biti izbrisana mreža života“, rekao je on, misleći na studiju Biološkog fakulteta.

Ristić je, navodi, u studiji preko 2.000 strana, mogao da pročita samo tri imena – Nikola Lilić, Aleksandar Jovović i privatna firma Enakta, te napominje da mi ne znamo ko su ti „eksperti“.

"Na studiji radilo više od 100 stručnjaka"

Babić kaže da se na studiji radilo šest godina, da je učestvovalo više od 100 stručnjaka, 40 univerzitetskih profesora i da je urađeno preko 20.000 analiza.

„Odluka je bila, pošto ovo radimo samoinicijativno, da u samoj studiji budu navedeni samo nosioci izrade studije, jer je toliko dezinformacija bilo o ovom projektu, da svako ko istupi i javno kaže da projekat podržava, bude lično napadnut. Ukoliko se nastavi sa projektom dalje, biće navedeni svi koji su radili na tim studijama u skladu sa onim kako propisi nalažu“, rekla je ona i naglasila da je studija Biološkog fakulteta jedna od onih koje su deo ovog nacrta, naročito kada su u pitanju mere koje su predložili.

Svaki projekat koji se gradi ima neminovan uticaj na životnu sredinu, rekla je, ali nema mesta za strah.

„Ono što studije koje su izrađene od strane nezavisnih stručnjaka pokazuju jeste da Projekat Jadar neće uticati na život stanovnika oko rudnika, procesnog postrojenja ili deponije industrujskog otpada. Da će to biti sve u granicama koje su predviđene ne samo srpskim zakonima već i najvećim svetskim standardima“, kazala je Babić.

"Kompanija kojoj se ne može verovati, koja je imala fatalne, apokaliptične projekte"

Ristić kaže da je Rio Tinto kompanija kojoj se ne može verovati.

„Imate fatalne, katastrofalne, apokaliptične projekte. Bugenvil – Papua Novog Gvineja, Friport u Indoneziji. Imate aferu sa kancerogenim talkom u puderu Johnson & Johnson u koji je upleten Rio Tinto. U Solt Lejk Sitiju, glavnom gradu američke države Jute, lekarska komora svake godine traži od Vrhovnog suda SAD-a da obuzda Rio Tinto i to nije moguće“, naveo je on.

I sam nacrt ove studije, smatra on, daje vrlo čudne stavove po pitanju toga gde će biti deponije otpada.

„U otpadu će biti milioni tona jalovine sa mnogo arsena, sa mnogo teških metala. Da li će to biti u priobalju Jadra ili će biti u vidu brane na potoku Štavica, u vidu konsolidovanih nekih čvrstih pogača koje neće imati interakciju sa prostorom? Zatim, često smo slušali da su projektanti primenili najviši mogući stepen sigurnosti, ali ja moram sve vas da podsetim. Mnogo veći stepen sigurnosti bio je primenjen u slučaju nuklearne elektrane Fukušima u Japanu, pa je cunami sve to rasturio. Ove godine u brazilskoj državi Rio Grande do Sol imali smo probijanje brane, 500.000 ljudi je bilo ugroženo, nekoliko stotina je nestalo. Imali smo u Britanskoj Kolumbiji, u Kanadi probijanje slične deponije najveće rudarske kompanije na svetu Imperial Metals na potoku Mount Poli. Sve je zagađeno bilo. Imali smo kod nas katastrofu u Rumuniji, u pitanju je bio rudnik zlata Baja Mare na Karpatima, to je sliv Tise, pa je sve to došlo i do Srbije“, nabrojao je on.

Profesor kaže da se ovde razmišlja o projektu koji nije tek tako u priobalju Jadra, već može da potencijalno ugrozi Drinu, Savu i dođe do Beograda.

„Mi onda treba da se plašimo šta će biti sa 2,5 miliona ljudi i vodostabdevanjem. Moramo još nešto da konstatujemo. Rio Tinto to je privatna rudarska kompanija. Dominantni vlasnici su familija Rotšild. A na spisku akcionara možete naći kinesku korporaciju Aluminium Corporation Limited, možete naći investicione fondove kao BlackRock Investment ili BlackRock Fund Advisories. A možete naći i Norvešku investicionu banku. Dakle isti oni Skandinavci koji tako ljubomorno čuvaju svoju životnu sredinu investiraju za ovakve projekte širom sveta“, ocenio je on.

"Rio Tinto postoji 150 godina, menjalo se i rudarstvo, i stadardi"

Na pitanje zašto profesora Ristića nisu pozvali da učestvuje u studiji, Babić odgovara da ne bira Rio Tinto stručnjake, već oni koji su nadležni za izradu studije.

Dodaje da ne zna da li je među stručnjacima učestvovao neko ko nije za Projekat Jadar.

„Da li jesu ili nisu, oni profesionalno ocenjuju predložena rešenja koju mi dajemo i stavljaju ih u kontekst zaštite životne sredine. Njihov posao nije niti da podržavaju, niti da ne podržavaju Projekat Jadar. Njihov posao je da daju svoju stručnu ocenu o tome kako predložena rešenja mogu da utiču na životnu sredinu“, rekla je.

Objasnila je da su baš zbog toga samoinicijativno objavili ovu studiju, jer žele da čuju svačije mišljenje i pozvala i profesora Ristića da dođe kod njih u kompaniju i razgovara sa njihovim stručnjacima.

Dodala je da je ovo kompanija koja postoji 150 godina, koja se kotira na dve međunarodne berze i da je prirodno da imaju različite akcionare.

„Kad imate kompaniju koja postoji 150 godina, vi imate industriju koja postoji 150 godina. Rudarstvo pre 150 godina, 50 i danas nije isto. Standardi nisu isti. Sve informacije o svim međunarodnim poslovima kompanije Rio Tinto jesu objavljene na našem sajtu. Svako može da se uputi u njih. Investitori se obaveštavaju redovno o svim situacijama. Ja sam tu da sa građanima Srbije, i sa profesorom Ristićem i sa vama govorimo o projektu Jadar, a ne o bilo kom drugom projektu u kome nisam učestvovala. Tako da, s tim u vezi, apsolutno možemo o tome da govorimo kada ovde bude bio generalni direktor kompanije Rio Tinto“, odgovorila je.

Zašto (ne) raste ništa oko bušotina?

Ristić kaže da je on pobornik rudarenja, ali samo u javnom interesu.

„To je interes koji je sublimiran u ime većine ljudi u ovoj zemlji, ne radi privatnih, stranih rudarskih korporacija. Imamo neke pikantne detalje iz Doline Jadra, recimo tamo godinama funkcioniše nekih pet stotina bušotina. Kada se rade bušenja, ima jedan materijal kojim se ispira bušotina i zove se isplaka. To se klasifikuje kao opasan rudarski otpad. Mi ne znamo šta je sa tim opasnim rudarskim otpadom. Imamo parcele, gde je izlivano nešto iz bušotina, gde nemate useva, a par stotina metara dalje imate, recimo, kukuruz koji prevazilazi visinu od gotovo dva metra“, rekao je on.

Babić je odgovorila da su rađena geološka israživanja u skladu sa dozvolama koje su tada idate.

„U tim dozvolama je bilo predviđeno kako treba rukovati isplakom, prema uslovima koje izdaju nadležni organi. U našem slučaju to je bilo javno komunalno preduzeće Naš dom iz Loznice koje je bilo navedeno kao organ koji treba da odredi kako se rukuje isplakom. I oni su odredili da isplaka treba da se odlaže u tačno predviđenim kasetama koje se nalaze na deponiji u Loznici i koje su bile prevožene od strane javno komunalnog preduzeća ili podizvođača“, rekla je.

Zemlja oko bušotina gde ništa ne raste, kaže, mehanički je oštećena teškom mehanizacijom.

„Oko piezometara, to su one plave cevi koje vidimo često na televiziji, oko njih sve raste i oni ne cure“, navela je Babić.

Ristić je dodao da će svaka privatna kompanija da bajkovito predstavlja sve što radi, ali da smo na primeru Valjeva, Bora i drugih videli da uvek ne bude tako.

Babić ističe da svaka industrija koja raste mora da ima veze sa rudarstvom. „Tako da IT industrija ne može da funkcioniše ukoliko neke tamo rudarske kompanije ne proizvedu komponente koje su neophodne za sve što IT industrija treba da koristi. Čak i poljoprivreda. Borna kiselina je jedan od glavnih elemenata koji se koriste u proizvodnji veštačkih đubriva“, rekla je.

Istkla je da, na osnovu radnih nacrta, studija o proceni uticaja na životnu sredinu koji su radili nezavisni stručnjaci, jeste da projekat Jadar zaista može biti realizovan bezbedno.

"Vučić nema nikakvo znanje o ovome, niti podršku naroda, ne može samoinicijativno da odluči"

Ristić je kazao da „kada se rade ovako diskutabilni projekti ne može kompanija koja želi da realizuje projektat i da angažuje ljude koji će da rade studiju o proceni uticaja na životnu sredinu“.

„Šta bi bilo ispravno? Dođe Rio Tinto, hoće nešto da radi. Podnese Ministarstvu životne sredine, rudarstva, građevine itd. zahtev, a ta ministarstva onda, nezavisno od Rio Tinta, angažuju najbolje srpske eksperte po pojedinim oblastima, plate im i oni urade studiju procene uticaja na životnu sredinu i onda se račun ispostavi bilo kojoj kompaniji“, objasnio je.

Postoji mnogo dokaza da su litijum-jonske baterije ekstremno opasne, dodaje.

„I recimo u Norveškoj na trajekt ne možete da uvedete automobil sa litijum-jonskom baterijom. U isto vreme razvijene su neke druge baterije tipa natrijum-jonske, grafenske baterije, vodonične, gorivne ćelije. I ono što često čujemo od ovih naših, moram da kažem, prilično neukih političara, u koje svrstavam i Aleksandra Vučića, ne može on da priča na osnovu svog nikakvog znanja o automobilskoj industriji, baterijama, tehnologijama“, rekao je.

Ristić smatra da je krajnje vreme da se naša javnost uozbilji.

„U Zimbabveu je proteran USAID oko koruptivnih aktivnosti u vezi eksploatacije litijuma. Predsednik Meksika, Obrador, izbacio je sve strane kompanije i rekao, u redu, ako je litijum toliko važan, čuvamo ga za naše potrebe. Dakle, ne može Aleksandar Vučić samoinicijativno, bez ikakve podrške naroda, da donosi neke odluke koje će isti taj narod da uvedu u velike tenzije i u velike probleme“, rekao je.

Upitana o strateškom partnerstvu Evropske unije i Srbije, Babić kaže da nema nikakve informacije o ovome.

„To je između Srbije i Evropske unije. Ti memorandumi su nešto što vidimo da Evropska unija potpisuje sa različitim zemljama u svetu. Mi ne bismo bili prvi, mislim da bismo bili možda, 14. zemlja koja je to potpisala, generalno za kritične sirovine. Ja sam saglasna sa profesorom Ristićem opet, ali zakonska regulativa je takva i znam da je čak i on u studijama o proceni uticaja na životnu sredinu koji je sufinansirali investitori. To ne znači da profesor Ristić nije bio nezavistan u tim studijama, kao što je slučaj kod nas“, zaključila je ona.

***

BONUS VIDEO - Od toga da je "sve završeno", do vraćanja priče o Rio Tintu na velika vrata