Dan je počeo kao i svaki drugi – alarm, zveckanje ključeva, brzinski pogled u telefon. Međutim, zbog nedostatka vremena, jedan važan deo mog rituala je izostao: nisam popila kafu. Prva misao je bila da ću se ipak snaći. Nije kafa baš neophodna, zar ne? Ali, kako je dan odmicao, shvatila sam da ipak jeste. Moja energija je padala brže nego ikada, a osećaj pospanosti me pratio u svakom trenutku. Fokus je bio misaona imenica, a iritacija stalni saputnik.
Poslednjih meseci slušam o izazovima sa kojima se proizvođači kafe suočavaju i kako se sa tim problemima bore, i sve to mi govori da taj čarobni napitak – koji nas pokreće svakog jutra – zapravo, krije mnogo više iza sebe. Šoljica koju mi podrazumevamo, rezultat je dugog puta – od plantaža u Latinskoj Americi, Africi ili Aziji, do našeg doma. Ali, šta se događa sa svetom kafe danas?
Klimatske promene značajno pogađaju proizvodnju kafe. Temperaturni ekstremi, suše i nepogode postaju sve češći, smanjujući prinose na plantažama. Zemlje koje su nekada bile sinonim za vrhunski kvalitet, poput Brazila i Kolumbije, sada se suočavaju s problemima koje nisu mogle predvideti. Zbog toga kafa postaje dragocenija nego ikada, a i cena, pod svim ovim uticajima, raste.
Logistika je, takođe, postala noćna mora. Međunarodni konflikti, poput napada Huta u Crvenom moru, dodatno komplikuju putovanje zrna kafe do nas. Svaki put kada globalna sigurnost doživi potres, naš jutarnji ritual je ugrožen. Ono što smo nekada smatrali rutinskim, sada je podložno neizvesnosti.
Nedostatak kafe možda nije samo nedostatak kofeina, on je podsećanje na krhku ravnotežu sveta u kojem živimo, na promene koje se dešavaju mimo nas. Sve ono što uzimamo zdravo za gotovo – pa i šoljicu omiljenog napitka – deo je mnogo šire slike. Sa svakim trenutkom bez kafe postajala sam sve svesnija kako male stvari, poput tog prvog gutljaja ujutro, vrede mnogo više nego što mislimo. Kafa je ritual, mala pauza u kojoj nalazimo trenutak mira pre nego što se svet zahukta oko nas. Kada tog trenutka nema, dan izgleda kao da je izgubio delić svoje čarolije.
Dok sada uživam u mirisu sveže skuvane kafe, još jednom podsećam sebe da ono što nam je važno u životu treba mnogo više da cenimo, da budemo svesni značaja čuvanja tih malih vrednih trenutaka koji nam daju snagu da se nosimo sa realnošću. Jer, na kraju – upravo bez tih trenutaka ne možemo ni zamisliti dan.