Zoran Božić iz Ripnja sa nevenčanom suprugom i dvoje dece živi u sobi sa zajedničkim toaletom, bez kupatila, u samačkom hotelu u Ripnju. Ovu porodicu, koja petog člana očekuje krajem juna, od pristojnog života deli renoviranje Zoranove stare, trošne kuće, koju je nasledio od roditelja.

Na samačkom hotelu u Ripnju samo ulazna vrata su nova, a iza njih prizor koji ostavlja utisak da je u pitanju stara, davno napuštenih građevina – miris vlage i sivi trošni zidovi, prorešetani rupama na mestima sa kojih je otpao malter.

U prizemlju zapušten zajednički toalet, bez svetla, sa čučavcem toliko starim da se na njemu jedva naziru tragovi oguljene farbe.

A na prvom spratu soba od 16 kvadrata koja je i dnevna i spavaća soba, i kuhinja i kupatilo.

Zoran iz Ripnja u ovom prostru živi već četiri godine, od čega više od tri sa nevenčanom suprugom, njenim sinom iz prvog braka i trogodišnjom ćerkom.

Soba je čista i prijatna, ali je teško zamisliti da u njoj žive čak četiri osobe. Osim toga, na putu je beba, koji bi trebalo da se rodi početkom juna.

Još kad su započeli zajednički život, ovaj otac je, kako kaže, počeo da obnavlja staru, trošnu kuću, punu vlage – jedino nasledstvo od roditelja.

Ekipa Nova.rs ga je zatekla u toj kući kako sam malteriše zidove.

„Ovo je staro 80 godina, jedan deo je od zemlje, drugi je od cigle, treći od blokova“, objašnjava on i širi ruke, daje znak da bolje nema.

Kredit za renoviranje je, kako kaže, uzeo čim je započeo radove, koji su se odužili.

„Svaki minut koristim da radim jer nemam para da plaćam nikoga, neći imati ni dovoljno novca za materijal“, objašnjava on.

U kući je predviđeno da budu dve male sobe, kuhinja i kupatilo. Zoran kaže „malo, ali dovoljno.“

Procenjuje da mu za završetak radova, nedostaje oko 3.500 evra, ukoliko ne bi plaćao radnike.

Najvažnija je, napominje, izolacija, jer deca ne mogu da žive u prostoru punom vlage.

„Obraćao sam se svim mogućim organizacijama, i državi, ali niko se nije odazvao. Neki su mi nudili hranu, ja nisam gladan, mogu da zaradim da nahranim decu“, kaže on i dodaje:

„Najviše bi mi značilo kad bi mi neko pomogao oko samih radova ili kad bih mogao da platim pomoć“.

Ukoliko bi istim tempom nastavio da radi sam, procenjuje da bi mu trebalo bar još četiri godine da sve završi – što bi za njegovu porodicu predstavljalo pravu agoniju.

Svi koji žele da pomognu Zoranu i njegovoj porodici da sebi obezbede pristojan krov nad glavom, mogu da ga kontaktiraju putem telefona: 062 1022 683 ili mejla: [email protected].

Svako ko želi da donira novac to može da uradi putem žiro računa:

285-2325040002209-22

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram