Branko je Siniši dao bubreg i spasao mu život: "Bolest nas je zbližila i vezala za ceo život"

Ceo Bogatić s ponosom priča o svom sugrađaninu Branku Đalamiću. On je, doduše, i ranije bio poznat jer je taksista u ovom gradiću, ali sada mu se javljaju i oni koji ga ne poznaju zbog toga što je uradio.

A šta je uradio? Najkraće rečeno - spasio život. Donirao je svom dugogodišnjem prijatelju i drugu iz školske klupe bubreg.

U razgovoru za Nova.rs Branko kaže da nije očekivao da će se o njegovom podvigu toliko pričati. Jedina želja mu je bila da pomogne Siniši koji je svakim danom postajao sve slabiji.

"Rekli su mi da je jedina šansa da Siniša nastavi da živi novi bubreg i uopšte se nisam dvoumio da li ću mu pomoći. Samo sam razmišljao da li će mu organ odgovarati. Molio sam se da prođemo sve preglede, analize i testove i da nam lekari potvrde da mogu da budem donor. Bogu dragom hvala, sve se poklopilo, sve se ostvarilo, kao da smo blizanci", priča nam Branko.

Njih dvojica su, kako nam priča, išli zajedno u srednju školu. Sedeli su u istoj klupi i delili i tajne, mnoge lepe trenutke, pa čak i one tinejdžerske smicalice.

"Družili smo se i kasnije, naravno onda je na red došla porodica, i kod mene i kod njega, pa smo se sretali u jednom kafiću u Bogatiću. Sinišina bolest nas je ponovo zbližila i vezala za ceo život, tako da se sada gledamo kao braća", kaže on.

A upravo ih tako i gleda Sinišina majka Negoslava.

"Kada smo se vratili kući iz bolnice posle transplantacije mama Negoslava nam je poklonila zlatne lančiće sa priveskom na kojem je sa jedne strane Bogorodica, a na naličju ugraviran datum transplantacije. Svakodnevno nas podseća na teške i lepe trenutke koje smo zajedno prošli", kaže Branko.

Siniša: Živim životom kao i pre bolesti

Siniša je, kako nam se čini po glasu, i dalje u neverici, iako je prošlo šest meseci.

"Baš sam se vratio iz Istanbula, išli smo na prvu kontrolu. Bogu hvala, sve je u redu, sve ide svojim tokom. Doktor kaže da sam sjajan. Nalaz je uredan, bubreg radi najnormalnije. Sledeća kontrola je za godinu dana i to je to. Živim životom kao i pre bolesti", priča nam Siniša.

Dodaje da će uvek biti zahvalan Branku što mu je pomogao na ovaj ne tako svakidašnji način.

"Nažalost, u Srbiji se jako malo priča o transplataciji, a transplatacija je moguća samo sa srodnikom i to je baš loše. Jer, evo Branko mi nije nikakav rod, a spasao mi je život", kaže on.

Priseća se suza koje je lio usled bolesti i nemoći, ali i onih radosnica kada mu je doktor saopštio da je bubreg "iz prve proradio".

"Novi bubreg je u mom telu počeo da radi odmah posle presađivanja, dok sam ležao na operacionom stolu. Kada sam probudio posle operacije i kada sam se sreo sa Brankom, stegao sam mu ruku jako i tada sam plakao od sreće", priča ovaj hrabar čovek.

Dodaje da i sada teško zadržava suze, kada se otvori tema o transplataciji i onome kroz šta je prošao.

"Dve godine sam išao na dijalizu, užasno je teško. Branka sam viđao, on je taksista pa je vozio često do Šapca. Stajao je sa mojom ženom napolju i čekali me dok sam bio u bolnici".

I onda je, priča Siniša, Branko sam  odlučio da pomogne svom prijatelju.

"On je doneo odluku o tome, ništa mi ranije nismo pričali. Valjda mu je bilo teško da me gleda takvog nemoćnog. Sećam se, bili smo na nekoj svadbi, meni se nešto slošilo, pa sam izašao napolje. On je krenuo za mnom i samo mi rekao da je odlučio da mi pokloni bubreg. Bio sam iznenađen, pomalo u nepoverljiv da li će mi odgovarati njegov organ. Onda smo započeli proceduru i kada je doktor u Turskoj video naše nalaze i ta podudaranja, samo je rekao da skoro nije imao ovakav slučaj i da smo kao blizanci. Hvala Bogu, sve se dobro završilo, danas slavimo život, ljubav, poštovanje, slogu", poručuje on.

BONUS VIDEO: Praktična žena - Dušan Vukas i transplatacija bubrega