INTERVJU Danica Vučenić: Sa stavom kakav Vučić ima prema medijima - nema debate

Novinari ne vole kada postanu tema, pa tako ni Danica Vučenić. Međutim, dešavanja u vezi sa medijima nekadašnje United media poslednjih nedelja su jedno od ključnih pitanja u Srbiji. Zato se kao jedno od prvih pitanja u razgovoru sa ovom dugogodišnjom novinarkom više različitih medija u Srbiji nameće upravo ono koje se odnosi na medijsku kuću u kojoj radi.

Šta su vaša očekivanja posle najavljene reorganizacije medija u okviru krovne United grupe? Kako vidite budućnost kuće u kojoj radite?

Profesionalno iskustvo me je naučilo ili da očekujem sve najgore ili da nemam očekivanja. Istini za volju novo rukovodstvo se obratilo javnosti i zaposlenima saopštenjem u kome su podvukli nameru da štite našu nezavisnost. Ono što me brine je što nisu protumačili šta je za njih nezavisnost koju žele da štite. Imali su prilike da potvrde obećanu zaštitu ovih dana kada se najviši politički vrh obrušio na N1 i Novu optužujući nas, manipulišući neistinama, da saučestvujemo u napadu na državu i predsednika. Reagovale su na to međunarodne relevantne organizacije, sve domaće. Nisam videla da je novo uredničko rukovodstvo išta reklo na te zaista uznemirujuće, lažne i veoma opasne optužbe na račun novinara i medija kojima su od nedavno nadređeni.

Postala je uobičajena praksa da posle emisije u kojoj sa gostima analizirate ključne probleme u zemlji, iz prorežimskih medija stigne otvoreni napadi na vas i vaše kolege koje izveštavaju sa terena. Novinari se poimence prozivaju i targetiraju. Kako je svakodnevno raditi sa metom na leđima i saznanjem da će verovatno uslediti novi napad? Da li je Srbija kao društvo postala imuna na pretnje novinarima?

Srbija je zemlja koja nije bila u stanju sudski da razreši nijedno ubistvo novinara. Da li taj podatak dovoljno govori o tome koliko je potrešena pretnjama. Način na koji su profesionalni novinari tretirani u ovoj zemlji osmišljen je, promovisan i sprovodi se od najvišeg političkog vrha pa na dole. Pretnje novinarima, fizički napadi na novinare, zlostavljanje, targetiranja i kampanje su stvarnost koja je postala normalnost od 2012. godine. Ja ne znam odgovor na pitanje kako je raditi sa metom na leđima i ne znam kojim rečima bih izrazila stav koji se odnosi na svakodnevno targetiranje i napade koji stižu sa televizije/a na kojoj oni koji vode emisije psuju, vulgarni su i najviši domet u analogijama dosežu pominjući polne organe I fekalne izlučevine. Mogu da kažem ovo - oni su slika vlasti, verujem ponos vlasti I njihova intelektualna I politička platforma, njihovo ogledalo. Moj je stav da mi treba da radimo svoj posao u interesu javnosti I naše publike, a ne da se bavimo medijima pod kontrolom režima. Bavljenje njima je poniženje.

Često se čuju optužbe vlasti da su mediji u okviru nekadašnje United Media "politička ekspozitura". Koliko je teško održati profesionalne standarde kada vas sistem tretira kao neprijatelja države?

Ne tretira nas sistem kao neprijatelje države. Kao neprijatelje nas tretiraju osobe koje su uzurpirale sistem na način koji prevazilazi granice ustavnosti i zakonitosti. Bojim se da je optužba da smo neprijatelji države odavno prevaziđena mnogo opasnijim rečima neposredno izabranog predsednika poput onih da su N1 i Nova teroristi. Trenutno je na delu kampanja da saučestvujemo u rušenju države i ugrožavanju života tog predsednika.

Uprkos činjenici što smo svesni opasnosti I mogućih posledica svi na N1 istovremeno znamo da su profesionalan odnos prema poslu, poštovanje kodeksa novinara i interes javnosti koji mora uvek biti u prvom planu, istovremeno i najbolja odbrana.

Posle najavljene reorganizacije United grupe, predsednik Srbije izjavio da je spreman da gostuje na N1 iako je to godinama odbijao i poznato je da postojala zabrana unutar vladajuće koalicije da se priča za medije UM. Kako vidite tu njegovu najavu? Da li bi i pod kojim uslovima trebalo da gostuje na N1? Da li biste, konkretno, vi vodili intervju s njim?

Znala sam da ćete ovo da me pitate. I na to pitanje nemam odgovor. A nemam ga jer mislim da je cilj predsednika, koji se u svom svakodnevnom javnom delu posla bavi samo tračevima i targetiranjem, da sad svi zajedno krenemo u elaboraciju njegovog stava I rasprave da li ga zvati, da se pravdamo kako smo ga zvali, a on odbijao, da objašnjavamo kako je on lično zabranio svima iz vlasti da dolaze, kako nas je političkom odlukom odsekao od službenih izvora informacija. To je bacanje udice, koje kao da stiže iz nekadašnje Centralne otadžbinske uprave SRS i ima za cilj da se svi upecamo na nju. Svoj stav prema medijima predsednik Vučić je pokazao i dokazao još tokom svog mandata na mestu ministra informisanja u Vladi Srbije, kada su brojni mediji finansijski uništeni, a tokom svoje vladavine u ovom veku taj stav je samo potvrdio i dodatno unapredio. Sa takvim stavom nema debate.

Radili ste na B92, koji je prošao put od simbola profesionalnog novinarstva do potpune promene uređivačke politike posle promene vlasništva. Danas su javnosti česte paralele između onoga što se dešava medijima nekadašnje United media i onoga što se desilo B92. Koliko tu ima sličnosti i razlike? Vidite li opasnost da N1 doživi sudbinu B92?

Mi smo konstatno u istorijskim paralelama jer se suštinski ne pomeramo sa istog mesta. Okolnosti se menjaju, prolaze godine, a mi se vrtimo u krugu istih pitanja na koja nemamo odgovore. Ovde postoji opasnost ne da N1 doživi sudbinu B92, već postoji opasnost da društvo doživi sudbinu koju svojim targetiranjem sugerišu predstavnici političkog vrha i sledbenici u njihovim medijima. Lako mi je da zamislim okolnosti u Srbiji kakve vladaju u Belorusiji, mnogo lakše nego da zamišljam Srbiju kao Holandiju. Tako da kada postavljate pitanje da li je moguće ovo ili ono, ne mogu da se oduprem mislima da je ovde sve najgore uvek moguće. Uostalom devedesete su potvrda.

Možete li da uporediti mehanizme pritiska kojima je bio izložen B92 i ostali nezavisni mediji devedesetih, pa i dvehiljaditih sa onim kroz šta danas prolazi N1? Koja je "škola gušenja medija" efikasnija?

Izgleda da su “škole” u Srbiji najefikasnije u oblasti napada na poliitčke neistomišljenike i u oblasti gušenja i zatiranja slobode medija. U toj oblasti napredujemo nezaustavljivo. Od devedesetih do danas impresivne su visine koje smo dosegli. Ali pošto već tražite paralelu evo je. B92 je bio radio stanica koja se čula u krugu dvojke, a imala je globalnu reputaciju. Na napade na devedesetdvojku reagovali su šefovi diplomatija zapadnih zemalja. Pritisci su se razlikovali u kontekstu činjenice da je ono bilo analogno vreme, da nije bilo društvenih mreža, ovog broja medija.. Možda je najvažnija razlika u tome što je tadašnja Srbija živela u ratovima i diktaturi straha, a moderna Srbija je spin diktatura koja gazi ka diktaturi straha. U tom kontekstu mogu da navedem nekoliko primera napada na B92 - hapšenje glavnog urednika Verana Matića, upadi naoružane policije u prostorije Radija, zatvaranje i zabrana, ukidanje frekvencije. Ali ne možete pritiske devedesetih da izuzmete od okolnosti da je policija bila brutalna, a politička vlast spremna i da odstrani fizički one koje je videla kao neprijatelje. Ubijen je Slavko Ćuruvija, ubijen je Ivan Stambolić. Bili su atentati na Vuka Draškovića, neki njegovi saradnici su pobijeni. To su samo delići mozaika u kojima je radila i B92. Šta se dešava danas svi znamo. Ko je bio uspešniji, a ko srećniji - mi devedesetih ili mi danas.

Izjavili ste da je novinarstvo u Srbiji kao "guranje kamena uz brdo". Kada poredite entuzijazam koji ste imali devedesetih i ovo što osećate danas, šta je ono što vas i dalje drži u profesiji nakon decenija "borbe sa vetrenjačama?

Kada već postavljate ovo pitanje I podsećate me na taj kamen i brdo moram da pomenem još nešto. Moja karijera se sada meri već decenijama i ne mogu da se otmem utisku da sve te godine postavljam ista pitanja i radim iste teme. Nekad mi se čini da u celoj profesionalnoj karijeri radim jedan isti intervju. Možda taj osećaj suštinski emanira neuspeh. No, uprkos tome novinarstvo je moj lični izbor, to je profesija koju volim, kojoj sam odana i imam dovoljno energije da nastavim da guram taj kamen uz brdo koliko god bilo potrebno.