"Nismo očekivali (na dočeku u Luksemburgu) ovoliko ljudi, stvarno sam oduševljen, išle su mi suze. Drago nam je što nas je dočekala gradonačelnica, u znak zahvalnosti smo joj poklonili bedž”, kazao je jedan od studenata trkača za N1.

On je naglasio da im je "danas bio lagan dan", ali da im sutra im sutra sledi najteži, najduži dan.

Studenti sutra nastavljaju put u 6.30h i prelaze 160 km.

Drugi student je istakao da je prvi put u Luksemburgu i da je doček neverovatan.

“Ogromnu podršku predstavlja to što se pojavila gradonačelnica Luksemburga”, istakao je.

Na gradskom trgu u Valjevu počeo je veliki protest zdravstvenih radnika iz ovog grada.

Protest nosi simboličan naziv "Zdrava priča", a počeće sa 16 minuta ćutanja, u znak poštovanja prema svim žrtvama sistemske nepravde.

“Ovim skupom želimo da izrazimo punu podršku studentima, profesorima, zdravstvenim radnicima i građanima koji se već mesecima bore za istinu, odgovornost i pravednije društvo", naveli su medicinari.

Studenti u blokadi i građani koji su u prepodnevnim satima krenuli peške iz Loznice u Gornje Nedeljice, stigli su danas popodne u to selo.

U Gornjim Nedeljicama su ih dočekali meštani i članovi Udruženja "Ne damo Jadar", koji se zalažu za zabranu eksploatacije litijuma i bora u Srbiji.

Studenti su posle jučerašnjeg protesta "Marš na Drinu" u Loznici, danas peške u prepodnevnim satima krenuli u obližnje selo Gornje Nedeljice gde je najavljena izgradnja rudnika, fabrike litijuma i bora i odlagališta otpada.

Nebojša Petković iz Udruženja "Ne damo Jadar" je rekao za TV N1 da meštanima mnogo znači podrška studenata njihovoj borbi protiv tog projekta međunarodne kompanije "Rio Tinto".

Petković je rekao da se meštani i studenti bore za iste ciljeve: za pravnu državu i funkcionisanje institucija.

"Da institucije funkcionišu.., davno bismo ispratili Rio Tinto", kazao je Petković i objasnio da je "struka rekla šta je imala, na našoj strani je kompletna struka - profesori fakulteta, zaposleni na institutima.., a na strani Rio Tinta su multipraktik politički analitičari i vlast.., koalicija koja ima moć, novac i instrumente sile".

Studente je u Luksemburgu dočekala gradonačelnica Lidija Polfer, koja je ultramaratoncima poručila da im se divi na njihovoj hrabrosti i borbi protiv korupcije.

"Poželela bih vam dobrodošlicu u Luksemburg. Ovde ste u jednom od glavnih gradova Evrope, mi se divimo vašoj hrabrosti i svemu što radite – ustajete protiv korupcije i borite se za transparentost i pravdu. Vrlo ste dobrodošli u naš grad”, kazala je gradonačelnica Luksemburga, Lidija Polfer.

Podsećamo, studenti trkači su jutros u 6.30h krenuli iz Sarbrikena i prešli 93 kilometara, kako bi stigli u Luksemburg oko 16 časova.

Meris Šehović, parlamentarac Skupštine Luksemburga, dočekao je studente koji trče ka Briselu, poručivši im da je njihov protest "demokratski ustanak" i da je "vreme da ih političari u Evropi čuju".

"Dobro došli u Luksemburg. Stigli ste u srce Evropske unije. Nekoliko metara odavde, rođena je Evropska unija. I danas taj evropski duh trči od Novog Sada ka Briselu. I danas je taj evropski duh ovde u Luksemburgu", rekao je on. Više u posebnoj vesti.

"Nismo očekivali (na dočeku u Luksemburgu) ovoliko ljudi, stvarno sam oduševljen, išle su mi suze. Drago nam je što nas je dočekala gradonačelnica, u znak zahvalnosti smo joj poklonili bedž”, kazao je jedan od studenata trkača za N1.

On je naglasio da im je "danas bio lagan dan", ali da im sutra im sutra sledi najteži, najduži dan. Studenti sutra nastavljaju put u 6.30h i prelaze 160 km.

Drugi student je istakao da je prvi put u Luksemburgu i da je doček neverovatan. “Ogromnu podršku predstavlja to što se pojavila gradonačelnica Luksemburga”, istakao je.

Studenti ultramaratonci stigli su u Luksemburg, gde im je priređen doček, javio je N1.  Oni su jutros u 6.30h krenuli iz Sarbrikena i prešli 93 kilometara, kako bi stigli u Luksemburg oko 16 časova.

Oni će sutra prelaziti 16. etapu puta, ujedno i najtežu – preko Ardena, do belgijskog grada Lijez.

Studenti i srednjoškolci, posle jučerašnjeg protesta u Loznici, hodaju ka Gornjim Nedeljicama. Prešli pola puta, a put od Loznice do Gornjih Nedeljica dug je 12 kilometara. Oni će pešačiti dva i po do tri sata uz dve pauze.

"Moja majka je iz Donjih Nedeljica, a baba iz Gornjih Nedeljica. Zato poručujemo – nećete kopati, ne damo Jadar, ne damo Nedeljice i ne damo Loznicu", poručila je studentkinja Kristina Ljubinković. Ona je za N1 kazala da "na mladima sve ostaje, kao i da su mladi ključni za ovu borbu".

"Zašto je Ne damo Jadar prvo udruženje koje je dobilo studentsku podršku – zato što je to isključivo udruženje građana koji ne daju svoju zemlju, to nema veze sa politikom ili bilo kojom drugom organizacijom ili političkom strankom od koje se ograđujemo", kazala je studentkinja Iva Petrović.

Petnaesta etapa maratona srpskih studenata do Brisela počela je rano jutros. Oni su krenuli iz Sarbrikena u 6.30 časova, kako bi u Luksemburg stigli između 15.30 i 16 časova, gde im se priprema doček.

Tamo će ih, kako javlja reporter N1 Nikola Radišić, dočekati, pored građana, i gradonačelnica Luksemburga, kao i poslanik parlamenta Luksemburga koji je poreklom iz Beograda.

Studenti ultramaratonci su juče napustili Francusku, a prenoćili su u Sarbrikenu. Drugog dana vikenda, studenti prolaze najtežu etapu puta preko Ardena, do belgijskog grada Lijež, da bi trku završili u Briselu, simbolično na platou pored zgrade Službe za spoljne poslove EU.

Koliko je projekat "Jadar" štetan za ljude i životnu sredinu u Srbiji, zašto studenti organizuju protest i blokade, koje tehnike manipulacije najčešće primenjuju mediji, samo su neke od tema o kojima građani Niša mogu da razgovaraju sa nastavnicima, saradnicima, istraživačima i studentima fakulteta niškog Univerziteta na štandovima postavljenim u parku "Čair" u okviru interaktivne postavke "Branimo znanje(m)".

Postavka je otvorena u 11.00, a organizuje je Slobodni univerzitet u Nišu sa ciljem da sa građanima podeli znanja, veština i kreativnosti koji se neguju na niškom Univerzitetu.

Docent Departmana za komunikologiju Filozofskog fakulteta Dušan Aleksić rekao je da nastavnici, istraživači i studenti pokušavaju da približe nauku na jedan popularan način građanima i da razgovaraju o temama koje ih se svakako tiču, a o kojima možda ne znaju dovoljno.