Bivši zatvorenici pomažu lekarima u crvenoj korona zoni

Podeli:
Foto: Privatna arhiva

"U početku je bilo malo straha, ali kada smo videli sve ove medicinske sestre kako rade, kako se bore, strah je nestao. Znamo da ljudima život zavisi od kiseonika i zbog toga ne gubimo vreme, već gledamo da svaku bocu što pre donesemo. Našu pomoć ovde mnogo cene, posmatraju nas kao svoje kolege, a to mnogo znači svima nama, jer dobijamo potvrdu da smo korisni u zajednici’’, iskren je Dušan.

Najdragoceniji teret u kragujevačkom Kliničkom centru – boce sa kiseonikom, do bolesničkih soba u crvenoj zoni, donose mladići iz Udruženja za resocijalizaciju biših osuđenika. Sedmorica momaka, svakodnevno, pod punom zaštitnom opremom, na svojim rukama prenese i do 50 boca, kako bi kiseonik stigao do najtežih pacijenata.

Kada je kragujevački krizni štab, zbog premorenosti i zaraze medju medicinskim osobljem, pozvao volontere da pomognu u fizičkim poslovima, predsednik Udruženja za resocijalizaciju bivših osuđenika ‘’Posle kiše’’ Dušan Mirić, nije postavljao mnogo pitanja, osim „Kad i gde?“.

On za Nova.rs pojašnjava da su se momci iz Udruženja odmah odazvali njegovom pozivu, spremni da pomognu i medicinskom osoblju i pacijentima. Posle detaljne obuke o koriščenju zaštitne opreme, priča Mirić, sedmorica mladića iz Udruženja, rame uz rame sa lekarima i tehničarima, zakoračila je u crvenu zonu kovid bolnice.

Oni svakodnevno istovare po tri kamiona sa bocama kiseonika i odnose ih do punktova za dalji transport do odeljenja gde su najteži pacijenti.Napominje da na Klinici gde volontiraju, sarađuju sa veteranima u borbi protiv korone, koji su kao medicinska ispomoć bili u Novom Pazaru, te da ih dodatno ohrabruje činjenica da su sve instrukcije za mere prevencije dobili od iskusnih lekara koji se sa Covidom bore već devet meseci.

Foto:privatna arhiva

Dodaje da prenošenje boca nije nimalo jednostavno, ‘’glomazne su, klizave i teške’’, ali niko od mladića iz Udruženja ne razmišlja o tome. Jedini cilj im je, kaže, samo da ih što pre odnesu gde treba.

„Kada uđete na odeljenje, kao da ste u ratnoj zoni, to uopšte nije fraza već je stvarno tako. Vizir vam zamagli, oprema koju imate na sebi je teška, sporo se krećete, teško dišete. Ali, kada pogledamo sve one lekare i sestre, ne možemo da se žalimo, već samo da kažemo da su heroji. Mi u skafanderima provedemo po dva tri sata dnevno, a oni od osam do 12 sati, a to je stvarno naporno. Tek kada čovek uđe ovde, može da stekne pravu sliku kako izgleda borba protiv korone“ primećuje Dušan.

Među volonterima Udruženja za resocijalizaciju osuđenika, nalaze se mladići od 19 i 20 godina, koji su već imali disciplinske mere suda, ali nisu bili na izdržavanju kazne, kaže predsednik Udruženja. On napominje, da im je volontiranje dalo dodatno samopuzdanje, jer imaju osećaj da rade ispravnu stvar, te ovakva akcija na njih deluje preventivno i motiviše ih da se vrate na pravu stranu zakona.

„Sa ovim mladićima radimo od početka pandemije, uključeni su u sve naše humanitarne i sportske aktivnosti. Želimo da ih sklonimo sa ulice i da sami osete promenu na sebi. Neki su se već i promenili, a to što su bez pogovora došli u crvenu zonu, najbolji je dokaz da društvo treba da ih prihvati i da im pruži drugu šansu“, zaključuje Dušan.

Volontiramo, jer je bolnici potreban svaki radnik

Među volonterima koji dopremaju boce sa kiseonikom do crvene zone je i Vladimir Ivanković, koji nikada nije imao problema sa zakonom, ali je, kako ističe, želeo da učestvuje u ovoj akciji. Motivacija mu je, kaže, bila da svojim angažovanjem odmeni nekog zaposlenog u Kliničkom centru, koji je potrebniji na svom ranom mestu, a ne na transportu boca.

„Da mi nismo ovde došli, ove boce bi sada nosili medicinski tehničari, pomoćno osoblje, magacioneri, ko zna, ko bi sve ovo radio. Ovo je teško vreme za sve nas, mislim da su svi ti ljudi sada potrebniji da rade svoje poslove, bilo da su zdravstveni radnici, električari ili čistačice. Ovo je borba, moramo da pomognemo jedni drugima“, objašnjava Vladimir.

Dušan Mirić Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs

On dodaje da je „dva sata njegovog slobodnog vremena“ najmanje što može da dâ u ovoj, kako kaže, sveopštoj borbi protiv pandemije. Iskreno se divi ljudima koji danonoćno brinu o najtežim pacijentima, ocenjujući , da je tek posle slika koje je video u crvenoj zoni, postao svestan svih razmera i opasnosti virusa koji je zahvatio ceo svet.

Članovi Udruženja „Posle kiše“ u kragujevačkom Kliničkom centru, volontriraju od početka ove nedelje, a napominju da će zdravstvenim radnicima biti na rspolaganju sve dok za njihovim angažovanjem postoji potreba.

Komentari

Vaš komentar