4
U blizini vojne fabrike Sloboda u Čačku 14. maja privedena su dva poljska državljana koji su neovlašćeno pristupili i fotografisali krug fabrike. Vojska, policija i tužilaštvo se nije oglašavalo tim povodom, kao ni poljska ambasada koja je samo potvrdila hapšenje svojih državljana navodeći da je u kontaktu s vlastima. Međutim, mediji bliski vlasti odmah su saopštili da se radi o stranim špijunima.
Ovo su prilazi fabrici Sloboda gde su pre nekoliko dana uhapšeni poljski državljani, na mestu gde je zabranjeno snimanje i fotografisanje.
„U cilju obezbeđenja kruga fabrike, službenici obezbeđenja su upućeni u prostor gde su pomenuta lica uočena. Razgovorom je utvrđeno da su u pitanju strani državljani, nakon čega je obaveštena služba Policijske uprave Čačak“, saopštilo je rukovodstvo fabrike, piše OzonPress.
Oni su zadržani u policiji a šta im se stavlja na teret još uvek je bez odgovora.
Iako mediji pod kontrolom vlasti već govore da se radi o špijunima, nekadašnji direktor Slobode Radomir Ljujić sumnja da su to i zaista jer su kote fabrike itekako dobro poznate još od vremena NATO agresije.
Meni je to malo, da ne kažem smešno, špijuni koji snimaju ulaz u fabriku. Danas imate satelitsko snimanje gde možete da vidite sve do najsitnijih detalja, svaku voćku da identifikujete. Koliko je interesantno da ta dvojica snimaju puteve oko fabrike, to je već sve snimljeno, ucrtano. Sloboda je snimljena, bombardovana, znamo kako smo prošli 1999. Pogađali su nas veoma precizno. Sve kote postoje, nove nema ko šta da daje jer se Sloboda nije premestila kao ni okolni putevi. Meni bi bilo inetersantnije da prate transport i gde on ide – smatra Ljujić.
Vojni analitičar Vlade Radulović kaže da fotografisanje vojnih objekata i fabrika nije novost u Srbiji, ali poziva na opreznost i podseća na seriju nerazjašnjenih eksplozija u vojnim fabrikama širom Evrope za koje je optužena ruska obaveštajna služba GRU.
„Zašto bi neko iz jedne evropske države došao u Srbiju, došao u Čačak i tražio da vidi kako izgleda fabrika Sloboda koja je imala nekoliko eksplozija ne tako davno“, pita Radulović.
Upravo izostanak rezultata istrage o prošlogodišnjim eksplozijama u Slobodi podstaklo je brojne teorije zavere, u koju su sada upleteni i Poljaci. Bivši direktor smatra da su one posledica ljudskog faktora, odnosni nemara.
„Razmišljao sam dugo šta je moglo da se desi. Prva eksploizija se desia u magacinu koji je imao delove municije koji su bili možda stariji i gde nije bilo dovoljno kontrole da se vidi šta je sve ušlo u magacin. To je otvoren magacin i baš zbog toga se možda nije vodilo računa o tome šta se stavlja u njega. Tu su bili projektili koji se pale jedan po jedan i zbog toga smo imali ekpslozije 24 sata. Mala varnica je mogla da izazove havariju. Druga eksplozuija je bila u magacinu koji je napravljen 1948. kada i sama fabrika. To je zidani objekat bez struje, vode, ičega u kome može doći do eksploizije samo ako neko stavi nešto da može da eksplodira ili ako je stavljena neka materija koja nije bila stabilna. To je barut koji nije bio stabilan, ili mu je prošao rok ili je bio nestabilan. Sve te eksplozije mi govore da možda nije bilo dovoljno pažnje od onih koji su trebali da brinu o tome“, navodi Ljujić.
Oba sagovornika pozivaju da se pojača bezbednost u fabrikama namenske industrije, pre svega vratiti vojsku umesto obične čuvarske službe, imajući u vidu dešavanja u svetu i veliku konkurenciju u ovoj industriji.
Bonus video: Lančani udes na putu Čačak-Užice: Povređene dve osobe
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
