5
Petoro meštana iz okoline Loznice dobilo je odštetu od Rio Tinta nakon što je tokom istražnih radova došlo do izlivanja podzemnih voda na njihove useve. Laboratorijski izveštaj, u koji je BIRN imao uvid, pokazuje da procurela voda sadrži povišene koncentracije bora, natrijuma i drugih hemijskih elemenata.
O slučaju Lozničana pisao je BIRN.
Kada je 2012. godine stanovnik jednog sela iz okoline Loznice sklopio ugovor o zakupu zemljišta sa Rio Tintom, kako bi ta multinacionalna kompanija na njegovim njivama mogla da postavi pijezometre, aparate koji mere nivo i kvalitet podzemnih voda, nije očekivao da bi moglo biti problema. Međutim, nakon šest godina, 2018. godine, dolazi do izlivanja dve istražne bušotine zbog čega detelina prestaje da niče na jednom delu parcele. Slično se desilo i sledeće godine.
BIRN je imao uvid u dva ugovora iz kojih se vidi da se kompanija Rio Sava Exploration doo, kako glasi zvanični naziv srpskog predstavništa firme Rio Tinto, obavezala da nadoknadi štetu zbog izlivanja podzemnih voda na usevima.
Iz kompanije kažu da su u poslednjih šest godina potpisali 15 ugovora o naknadi štete sa petoro vlasnika njiva i da su za te namene potrošili ukupno oko 230 hiljada dinara. Za praćenje nivoa podzemnih voda postavljeno je ukupno 125 pijezometara, a “curenje je detektovano na malom broju aparata“, navodi se u dopisu Rio Tinta.
BIRN je došao do rezultata laboratorijskih ispitivanja kvaliteta procurelih podzemnih voda, čiji uzorci su uzeti krajem aprila 2021. godine od strane stručnjaka Instituta Jaroslav Černi i Zavoda za javno zdravlje Šabac, po nalogu kompanije Rio Tinto, a na insistiranje meštana.
Rezultati merenja pokazuju da je koncentracija bora na jednom od pijezometara bila 574,72 mg/l, a upravo je zbog curenja vode sa ovog aparata Rio Tinto plaćao naknadu štete za rod tokom 2018. i 2019. godine. Poređenja radi, maksimalna dozvoljena koncentracija bora u vodi za piće je 1 mg/l, a u rekama najlošije kategorije 2,5 mg/l, dok za zemljište nema definisanih vrednosti, pokazuju domaći pravilnici.
“Biljka uvene kad vidi bor“, kaže za BIRN Milojko Lazić, profesor sa departmana za hidrologiju Rudarsko-geološkog fakulteta dodajući da su visoke koncentracije ovog hemijskog elementa u podzemnoj vodi ključni razlog sušenja deteline na njivama meštana u okolini Loznice.
Profesor Lazić naglašava da se na osnovu rezultata ispitivanja kvaliteta podzemne vode može zaključiti da su u pitanju “astronomske količine bora“, ali i da je to za očekivati zato što se radi o “klasičnim rudničkim vodama koje se formiraju u rudnim ležištima, koje reprezentuju sredinu u kojoj cirkulišu.“
Osim bora, veću koncentraciju od dozvoljene ima i natrijum, element takođe pogubnog dejstva po biljke, kako to objašnjava profesor Lazić. Izmerena koncentracija natrijuma bila je 1085,30 mg/l, dok je u vodi za piće dozvoljeno 200 mg/l. U domaćim pravilnicima nema definisanih koncentracija za natrijum u rekama i zemljištu.
Petar Dokmanović, hidrogeolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta kaže da rezultati ukazuju da su značajno povišene i koncentracije litijuma i stroncijuma. “Radi se o visokomineralizovanoj vodi”, kaže Dokmanović. Uništavanje deteline tokom istražnih radova za sada je jedini opipljiv ekološki problem meštana iz okoline Loznice, ali i upozorenje o mogućim posledicama ispumpavanja vode u reke bez adekvatne prerade.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
