Već obične kiše neretko parališu saobraćaj u Beogradu, dok jači pljuskovi koji duže potraju izazivaju izlivanje fekalne kanalizacije i poplave u pojedinim delovima grada. Radomir Lazović iz Inicijative Ne davimo Beograd kaže za Nova.rs da problem leži u nedovoljnom ulaganju u održavanje i razvoj kanalizacine infrastrukture i upozorava da bi ovakva nebriga u budućnosti mogla da dovede i do poplava sa ljudskih žrtava.
Kada su u subotu Beograd pogodili veliki pljuskovi naselje Vojvode Vlahovića našlo se pod vodom. Marko Mladenović iz Udruženja „Moje naselje“, rekao je za Nova.rs da je u ovom delu grada pre tri godine urađena sanaciju kišne i fekalne kanalizacije, ali posao očigledno nije urađen kako treba, jer i dalje svaka malo jača kiše izaziva poplave.
Za ovakvu situaciju okrivio je Direkcija za izgradnju, koja bi trebalo da uredi ulicu i kanalizaciju kao što je, kako kaže, stanovnicima Vojvode Vlahovića više puta obećavano.
Povezane vesti:
Izvršni direktor Beogradskog vodovoda Vladimir Milojević rekao je juče da u Beogradu nema razloga za brigu od poplava zbog obilnih padavina i da do najvećih problema sa izlivanjima dolazi samo na mestima gde postoji nelegalna kanalizacija.
“Dve trećine Beograda pokriveno je kišnom kanalizacijom, a tri četvrtine fekalnom i na tim područjima u 99 odsto slučajeva nema problema. Atmosferska kanalizacija ne može da bude razlog za poplave, ni u Beogradu kao ni bilo gde u svetu“, poručio je on.
Radomir Lazović iz Inicijative Ne davimo Beograd kaže za Nova.rs da nije tačno da problem postoji samo u naseljima sa nelegalnom kanalizacijom, već da su neophodna nova ulaganja u infrastrukturu na teritoriji celog grada.
Podseća na situaciju iz juna 2019. godine, kada je jaka kiša, koja je padala gotovo sat vremena, izazvala polave na saobraćanicama – mongi automobili su bili poplavljeni, dok su delovi Beograda zbog kvarova na trafo stanicama ostali bez struje.
“Tada smo videli smo da se i u najbolje isplaniranim naseljimau zemlji, što je Novi Beograd, posle velikih kiša stvaraju poplave u kojima strada imovina. Na sreću nije bilo ljudskih žrtava ali možemo i to da očekujemo ukoliko se ne budemo bavili unapređenjem infrastrukture”, kaže Lazović.
Navodi da su klimatske promene dovele do pojačanih padavina, a planiranje infrastrukture ne samo da nije usklađeno sa tim, nego je još lošije nego kada je količina padavina bila manja.
“Moramo da ulažemo u infrastrukturu, u budućnosti će biti samo gora situacija jer više nije pitanje da li će dolaztiti do nepogoda, samo je pitanje da li ulažemo u to da se spremimo ili ne”, poručuje.
Navodi da svaka jača kiše ukazuje na to da Beograd nema dovoljan kapacitet jer ulice tad bivaju poplavljene, dok se u naseljima na levoj obali Dunava izliva kanalizacija.
Arhitekta Dragoljub Bakić naveo je ranije za Nova.rs da pored toga što cela obala Dunava nema knalizaciju i više od pola Dedinja leži na septičkim jamama.
„Kada padne neka veća kiša pola Beograda poplave fekalije iz septičkih jama”, reko je Bakić i objasnio zašto se to ne rešava:
“Prioriteti vlasti su profiti od onoga što se vidi. Kanalizacija je trošak, to košta budžet grada, a ne vidi se. Oni hoće da zidaju enormne stambeno-poslovne komplekse jer od toga imaju profit, ali to mora da prati i infrastruktura“, naveo je Bakić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare