Za Slobodanku Milovančević, najstariju volonterku Crvnog krsta. humanitarni rad je način života.
Pola veka volontiranja utkala je u stihove svojih pesama koje daruje i kao rođendanski poklon korisnicima Crvenog krsta. Za njih je uvek tu. Pomažući drugima, bogatila je svoj život.
„Volim ljudima da pomažem. Nekog saslušam, nekog nasmejem. Svi smo od krvi i mesa i svako ima svoju muku, a ja sam tu da saslušam“, ispričala je baka Soja Milovančević za jutarnji program televizije Nova S „Probudi se“.
„Kad me pozovu iz Crvenog krsta, sve drugo ostavljam“, kaže ona. „Hodala sam i po deset kilometara i zato sam, valjda, i doživela ove godine.“
Njen tefter, kaže ona, čuva uspomene na stotine ljudi koje je obilazila.
„Zabeležila sam mnogo priča. Zavoliš ljude, zavoliš decu, zavoliš starce“, ističe baka Soja. „Svako ima svoju priču. Svačiji život je roman.“
Ne moraju, kaže ona, svi da rade u Crvenom krstu, ali da uvek budu tu makar za bližnje.
„Nema veće sreće kada drugima vratite osmeh na lice i veru u život“, poručuje ova ambasadorka humanosti.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar