Stres je sastavni deo života. Niko nije pošteđen stresa, šta god da je razlog zbog kog smo pod stresom. Iako je uobičajan i ne uvek nužno opasan, stres utiče na kvalitet života i može imati ozbiljne posledice po zdravlje.
Reakcija tela na svaku promenu koja zahteva prilagođavanje ili odgovor fizički, mentalni i emocionalni, odnosno fiziološka i psihološka reakcija čoveka na stimuluse iz okruženja je – definicija stresa.
Ovakvo, stresno stanje tela i psihe može nastati pod uticajima iz okoline, ali i sopstvenog tela ili misli. Osim negativnih, stres izazivaju i pozitivne životne promene poput unapređenja na poslu, putovanja, venčanja ili rođenja deteta. Koliko će stres uticati na rad organizma, međutim, zavisi od individualnog doživljaja promena kojoj je osoba izložena.
Stes uzrokuje čitav niz različih stvari, od onih lepih do onih emotivno teških ili izazovnih životnih sutuacija. Najčešći uzroci stresa su:
Prijatni i neprijatni životni događaji – brak, rođenje deteta, smrt voljene osobe, razvod, penzija, seksualni problemi
Fizički uzroci – hladnoća ili vrućina, upotreba cigareta i alkohola, ozbiljna ograničenja kretanja
Faktori životne sredine – nedostatak doma, bučna, zagađena sredina
Organske bolesti – kada je naše telo pogođeno bolešću, ceo organizam, u pokušaju da se odbrani, dovodi se u stanje napetosti koje, u većini slučajeva, dovodi do stresnog stanja.
U zavisnosti od dužine trajanja stres se deli na: akutni (kratkotrajni) i hronični (dugotrajni).
Akutni stres vezan je za jedan traumatični događaj ili situaciju. Nastaje kao kratkoročna, loša reakcija organizma u traumatičnim, najčešće urgentnim situacijama, kada doživimo vrlo snažne emocije ili fizičke povrede praćene jakim bolovima. Gotovo da nema osobe koja nije doživela neku žestoku emotivnu reakciju, kao što je veliki strah, jaka uznemirenost, jak bes, iznenadna velika tuga i slično.
To se dešava:
prilikom elementarnih katastrofa
fizičkog povređivanja i nasilja razne vrste
opasnih situacija i nesreća u saobraćaju
susreta sa divljim životinjama i u drugim situacijama opasnosti
kada saznamo neku lošu vest (kao što je smrt bliske osobe, saznanje o neverstvu ili napuštanje od strane ljubavnog partnera, saopštenje dijagnoze o teškoj ili neizlečivoj bolesti)
saznanje da će ponavljati razred kod neke dece dovodi do stresa (ili kada dobiju lošu ocenu)
kada doživimo jaku uvredu, prilikom žestoke svađe sa nekim i slično
Simptomi akutnog stresa javljaju se odmah ili ubrzo posle nekog traumatičnog događaja ili situacije, ali isto tako relativno brzo nestaju. Dejstvo akutnog stresa može trajati od nekoliko minuta i sati, pa do nekoliko dana ili nedelja.
Hronični stres može uništiti prirodnu odbranu tela, što dovodi do različitih fizičkih i psihičkih simptoma, među kojima su:
Glavobolja, vrtoglavica
Bolovi u telu
Bruksizam zuba, stisnuta vilica
Simptomi digestivnih smetnji, refluks kiseline
Povećanje ili gubitak apetita, povećanje ili gubitak telesne mase
Napetost mišića u vratu, licu ili ramenima
Problemi sa spavanjem
Hladni i znojavi dlanovi
Umor, iscrpljenost
Seksualne poteškoće
Subjektivni osećaj beznađa
Iako postoje različite vrste stresa, naučnici su, na osnovu uzroka, stres podelili na fizički
emotivni i nutritivni.
Stres takođe može biti: pozitivan i negativan.
Stres sa pozitivnim efektima se naziva eustres (na grčkom znači – dobro). Ima stimulativno dejstvo, unapređuje zalaganje i dovodi do povećanja radnog učinka. Javlja se u situacijama kada smo pozitivno uzbuđeni pri aktivnostima gde očekujemo uspeh, pri čemu se luči povećana doza adrenalina. Ovaj stres kreativno utiče na čoveka, a praćen je visokim nivoom motivacije. Praćen je konstruktivnim doživljajem samoispunjenja i radosti, bez obzira na predhodni šok, borbu i eventualnu iscrpljenost.
Sa druge strane, negativan stres ili distres se može definisati kao štetan, jer otežava i preti normalnom funkcionisanju osobe. Obuhvata neprijatan emocionalni doživljaj, stanje razdražljivosti, bezvoljnosti, iscrpljenosti, anksioznosti, depresije i gubitka kontrole nad emocijama i ponašanjem.
Najčešći uzroci stresa na radnom mestu dolaze iz same radne uloge koju zaposleni ima.
Iako drugim zaposlenim i nadređenima tako ne izgleda, radnik koji ima nejasnu radnu ulogu, čiji opseg aktivnosti i domeni rada nisu jasno definisani ili ih on sam nije razumeo, može biti pod velikim hroničnim stresom. Tome doprinosi i obavljanje zadataka koji su u međusobnom neskladu, što stvara unutrašnju tenziju sa kojom zaposleni ne može da izađe na kraj (jer su ti zadaci u opisu njegovog radnog mesta). Osim unutrašnjih konflikata, izvor stresa predstavljaju i međusobni konflikti. Međuljudski odnosi su drugi veliki izvor nastanka stresnih situacija i loše klime u organizaciji.
Za neke radne pozicije možemo da kažemo da su stresnije od drugih imajući u vidu samu prirodu i sadržaj posla. To su poslovi u kojima postoje česti kratki vremenski rokovi, sadrže veliki obim i broj radnih zadataka, praćeni su velikom odgovornošću uz obavezu donošenja važnih odluka, poslovi u kojima zaposlenog prate česta putovanja, neregularno ili produženo radno vreme, neočekivane promene i neizvesnost.
Stres se može manifestovati ispoljavanjem fizičkih i psihičkih simptoma.
Na ovom spisku su: umor, bol u grudima, trnjenje nogu i ruku, znojenje, vrtoglavica, česte prehlade, apetit za slanom hranom, naglo gojenje, pojava alergija, akni.
Psihološki simptomi su nervoza, anksioznost, depresija, slaba koncentracija, zaboravnost.
Posttraumatski stresni poremećaji kod žena ispoljavaju se najčešće sledećim simptomima:
opadanje kose
akne
neredovne menstruacije
metaboličke promene, mršavost ili gojaznost
neplodnost
rizik od srčanih ili cerebrovaskularnih poremećaja
problemi sa varenjem, iritabilno crevo, čir, grčevi u stomaku
oslabljeni imunitet
nizak libido
Stres može dovesti i do ozbiljnih zdravstvenih stanja. Bolesti koje nastaju od stresa su različite, u zavisnosti od intenziteta i tipa stresa kom smo izloženi.
Akutni stres može biti uzrok akutnog infarkta srca.
Hronični stres je uzrok mnogih bolesti među kojima je povećan krvni pritisak, čir na želucu, bolesti štitne žlezde, posebno povećana funkcija štitne žlezde, šećerna bolest, brojne alergije, epilepsija, kao i kombinacija depresije i anksioznosti.
Hormonski disbalans, najčešće previše kortizola, tj. hormona stresa, može izazvati razne komplikacije, od promena raspoloženja do anksioznosti i grčeva u nogama. Talasi vrućine i gojenje nalaze se među simptomima hormonske neravnoteže, kao i urinarna inkontinencija, takozvana magla u mozgu i gubitak pamćenja.
Ostali simptomi hormonske neravnoteže su noćno znojenje, grčevi u nogama, suvoća vagine, poremećaji spavanja, anksioznost, depresija, gubitak interesovanja za seks.
Stres može izazvati probleme sa stomakom i varenjem. Kada telo doživi stres, prelazi u režim borbe ili bekstva. U režimu borbe, telo dobija nalet energije, što povećava broj otkucaja srca, disanje, krvni pritisak, poboljšava vid i još mnogo toga. Da bi se održao ovaj skok energije, varenje se usporava, ili u nekim slučajevima potpuno zaustavlja, što može dovesti do gastrointestinalnog stresa.
Gastrointestinalni distres dovodi do bolova u stomaku, nadimanja, zatvora, dijareje ili drugih simptoma. Hronični stres takođe može izazvati sindrom iritabilnog creva (IBS) ili pojačati ozbiljnost simptoma.
Kada je reč o uticaju stresa na trudnoću i zdravlje bebe, treba praviti razliku između svakodnevnog stresa s kojim se svi redovno susrećemo i konstantnog stresa uzrokovanog težim okolnostima.
Dobra vest je da određeni nivo stresa ne utiče na bebu, jer sama posteljica proizvodi enzime koji štite plod od previše kortizola – hormona koji se luči u stresnim situacijama. Uobičajeni stresovi na poslu, u porodičnim odnosima, u saobraćaju, ili ostali svakodnevni stresovi sigurno neće uticati na bebu.
Ipak, stalna razdražljivost, anksioznost, briga ili tuga, mogu uticati na bebu.
Ovakva stalna osećanja mogu pre svega poremetiti zdrav životni stil koji je veoma važan za održavanje zdrave trudnoće. Neredovni obroci, nekretanje, nedovoljno sna i nezdrave navike, kao što je pušenje ili alkohol se takođe mogu odraziti na zdravlje bebe.
Istraživanja su povezala konstantan visok nivo stresa sa prevremenim porođajem, malom težinom bebe na porođaju, kao i sa kasnijim usporenim razvojem. Deca čije su mame bile izložene velikoj količini stresa tokom trudnoće, takođe mogu imati probleme sa ponašanjem u detinjstvu, posebno pubertetu.
Kako ne bismo dozvolili da nas stres prevlada, kako bismo ga kontrolisali i na kraju se sa njim izborili, potrebno je da precizno definišimo uzroke stresa i šta mi možemo realno da promenimo.
Postanite svesni izazivača stresa kod vas i svojih emocionalnih i fizičkih reakcija na stres – prva mera zaštite od stresa je promena spoljašnjih faktora.
Promenite percepciju, način tumačenja stvarnosti, način na koji pridajete značaj određenim događajima.
Naučite veštine samoregulacije kako biste bolje tolerisali stres.
Rad na sebi i jačanje sopstvenih resursa (omogući tolerisanje ili prilagođavanje osobe na negativne događaje u realnosti; omogući održavanje pozitivne slike o sebi; održi emocionalnu stabilnost;
Najčešći terapeutski postupci sa visokim antistres učinkom su manuelna i hidromasaža, elektroterapija i ultrazvučna masaža, kiropraktika vratnog i lumbalnog dela leđa, vežbe istezanja i jačanja, kao i rasteretne kinezitejping tehnike.
Adekvatna kombinacija teraupetskih tehnika određuje se prema svakom pacijentu pojedinačno, a među najznačajnijim faktorima su simptomi koje pacijent oseća.
Simptomi koji ukazuju na izloženost stresu i neophodnost lečenja stresa mogu biti: ubrzani rad srca, visok krvni pritisak, migrena, glavobolja, nesanica, hronični umor, smanjen ili pojačan apetit, smanjena rada sposobnost, fizička napetost, preterano pušenje i konzumiranje alkohola, česte promene raspoloženja.
Vežbe disanja imaju relaksaciono svojstvo koje je po krajnjim efektima, veoma slično relaksacionom treningu. Izvode se veoma lako, ali je kao i za relaksaciju potrebno da se redovno vežbaju kako bi postale automatizovane reakcije.
Veoma su korisne kod paničnih ataka i kod osećanja psihomotorne napetosti, ali i za sva stanja praćena anksioznošću. Svaku vežbu treba ponavljati otprilike oko 5 minuta. Bilo bi idealno ako se vežbaju svakodnevno i to, što više puta.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar