Kako su mladi obučavani u Srbiji i BiH za tajne ruske operacije

Nedugo zatim, Roška se našao u kampovima za obuku u Bosni i Srbiji, piše Politiko. Tamo su učesnici učili kako da upravljaju dronovima, koriste zapaljive naprave i izbegnu policiju tokom protesta. Moldavske vlasti tvrde da je reč o koordinisanoj mreži, uz podršku Rusije, čiji je cilj regrutovanje operativaca za destabilizaciju u evropskim zemljama, uključujući Francusku i Nemačku.

Hibridni rat i nova taktika Moskve

Evropske zemlje sve glasnije upozoravaju da Moskva vodi takozvani hibridni rat, pokušavajući da utiče na unutrašnju politiku kroz dezinformacije, sajber napade i prikrivene operacije.

Francuske vlasti su već zabeležile pokušaje širenja dezinformacija tokom lokalnih izbora, dok je Nemačka optužila Rusiju za mešanje u izbore i sajber napade. Nakon proterivanja ruskih diplomata 2022. godine, Kremlj je, prema procenama, počeo sve više da koristi posrednike i mreže regruta.

Kampovi za obuku i priprema operacija

Prema iskazima svedoka, regruti su prvo odvođeni u Republiku Srpsku, gde su u šumama oko Banjaluke prolazili obuku. U kampovima su učili da upravljaju dronovima pomoću specijalnih naočara i kontrolera, ali i kako da učestvuju u protestima i izazivaju nerede.

Obuka je, prema navodima, bila tempirana pred predsedničke izbore u Moldaviji 2024. godine, uz poruke da bi pobeda proevropske predsednice Maje Sandu mogla dovesti do rata „kao u Ukrajini“.

Instruktori su, prema moldavskim službama, bili povezani sa međunarodnim mrežama bliskim ruskoj paravojnoj grupi Vagner.

Oprema, novac i logistika

Kada je Roška zaustavljen na granici sa Rumunijom, u vozilu su pronađeni delovi za dronove, radio-oprema, virtuelne naočare, ali i uređaji za bacanje eksplozivnih naprava iz vazduha.

Učesnici su, prema svedočenjima, plaćani u kriptovalutama putem digitalnih novčanika.

Mreža regrutacije i operacije u Evropi

Tužilaštvo tvrdi da je Prizenco bio deo šire mreže regrutera koja je obučavala desetine ljudi za operacije destabilizacije. On je optužen i za organizovanje akcije u Parizu, gde su iscrtavane Davidove zvezde po zidovima nakon napada Hamasa na Izrael, potez koji su francuske vlasti ocenile kao pokušaj podsticanja tenzija.

U Moldaviji se vodi istraga protiv više od 80 osoba zbog sumnje da su učestvovale u izazivanju nereda, dok su neki od osumnjičenih povezani i sa operacijama u Francuskoj i Nemačkoj.

Šira slika: Moldavija kao front hibridnog rata

Moldavija, smeštena između Rumunije i Ukrajine, poslednjih godina postala je jedna od ključnih tačaka ruskog uticaja u regionu. Vlasti tvrde da je Moskva pokušala da utiče i na referendum o pridruživanju Evropskoj uniji, kao i na izbore.

U dokumentima koje su moldavske vlasti dostavile EU navodi se da su korišćeni različiti metodi, od kupovine glasova i organizovanih protesta, do sajber napada i lažnih sadržaja generisanih veštačkom inteligencijom.

Ministarka unutrašnjih poslova Danijela Misail-Nikitin upozorava da ove mreže deluju i van granica Moldavije, piše Politiko.

„Govorimo o operacijama koje obuhvataju desetine meta, uključujući novinare, vojne zvaničnike i ključne ljude iz infrastrukture, planirane za eliminaciju po nalogu“, rekla je ona.

Mladi kao meta regrutacije

Posebno zabrinjava činjenica da su regruteri ciljali mlade, često bez krivičnog dosijea, sa pasošima EU, a u nekim slučajevima i maloletnike.

„Moldavski slučaj je jedinstven, ali pokazuje da nijedna evropska država nije bezbedna od ovakvih pretnji“, navodi se u izveštaju.

Kako upozoravaju stručnjaci, kombinacija novca, manipulacije i političkih ciljeva stvara novu vrstu nevidljive pretnje, ali potencijalno veoma opasnu po stabilnost Evrope.