"Ako se ne uloži pametno - biće promašeno": Šta će nakon EXPO biti sa hotelima koji su dobili subvencije

Pet investitora dobilo je subvencije od države od skoro 60 miliona evra za rekonstrukciju i izgradnju hotela u Beogradu u cilju uvećanja smeštajnih kapacieta pred izložbu EXPO 2027. Najveću subvenciju do sada dobila je kompanija Danube Riverside u vlasništvu Milenijum tima - 30 mž1biliona evra za izgradnju i opremanje hotela Ritz-Carlton, koji niče na mestu nekadašnjeg hotela Jugoslavija, piše N1.

Pored ovih subvencija, država je uvela i nove subvencije za hotelijere u Srbiji, pa će sada moći da dobiju do pet miliona evra za saradnju sa svetskim brendovima. Za ova bespovratna sredstva moći će da apliciraju već postojeći, ali i novi hoteli od četiri i pet zvezdica koji potpišu franšizni ugovor sa međunarodnim hotelskim lancima, pod uslovom da već ne koriste državne podsticaje.

Velika ulaganja države u proširenje smeštajnih kapaciteta u Beogradu, ali i u unapređenje kvaliteta pružanja usluga hotelskog smeštaja pred EXPO 2027 postavljaju pitanje - da li će hoteli biti popunjeni i da li će se ove subvencije isplatiti nakon održavanja izložbe?

Koliko smeštajnih jedinica je potrebno Beogradu?

Trenutno se gradi između 1.500 i 2.000 smeštajnih jedinica, a u Beogradu već postoji blizu 8.000 smeštajnih jedinica tj. soba. Izgradnjom novih smeštajnih jedinica biće ih oko 10.000 u glavnom gradu.

Direktor HORES-a Georgi Genov smatra da je to sasvim u skladu sa standardima što se tiče broja stanovnika, ali i očekivanja i tražnje koja će se dogoditi u narednom preiodu.

"Neće to uticati na to da imamo više kapaciteta nego što nam treba, e sad tu nastaje žestoka borba između samih hotela - oni koji budu povećali kvalitet i nivo usluga će pobediti i oni će voditi dalje hotelijerstvo. To nema veze sa brojem smeštajnih jedinica, već sa kvalitetom usluga i samih hotela... Da se izgradilo preko 10.000 smeštajnih jedinica, onda bi nastao problem, ali i ukoliko se ne poveća tražnja generalno. Na osnovu povećanja broja putnika preko Er Srbije i drugih avio kompanija, sve prognoze govore da je to kapacitet koji odgovara gradu koji ima blizu dva miliona stanovnika. Da imamo recimo 12.000 ili 15.000 smeštajnih jedinica - onda bi nastao problem", objašnjava Genov.

Problem može nastati i sa 8.000 smeštajnih kapaciteta, ističe direktor HORES-a, ukoliko u hotelima nije zadovoljavajuća bezbednost, ako nemamo turističkih atrakcija, ali i kongresnih događaja.

Hoće li kapaciteti hotela biti popunjeni nakon EXPO-a?

To da li će kapaciteti hotela biti popunjeni nakon izložbe EXPO 2027 zavisi od promocije koju ćemo imati na tržištu, kaže direktor HORES-a i navodi da ako budemo ulagali u promociju kao zemlja - onda ćemo sigurno privući i turiste.

"Pomoć koja se daje hotelima kroz EXPO subvencije je da bi doveli velike brendove, ali ako ne budemo podigli kvalitet u Beogradu i Srbiji, onda ćemo izgubiti igru sa okolnim velikim gradovima - Budimpeštom, Bečom, Sofijom, Bukureštom... Tako da je to dobro, e sad kako će se namenski subvencije trošiti ja ne mogu da procenjujem. Mislim da sredstva treba pametno da ulože, a ako ne ulože u kvalitet, ako ne zamene enterijer, ne naprave po standardima, da novi hoteli moraju da imaju mnogo veću kvadraturu nego postojeći hoteli - onda će sigurno biti promašeno", kaže direktor HORES-a.

Prvo treba da se privuku turisti, a onda će se to dugoročno pozitivno odraziti na razvoj hotelijerstva, smatra Genov i kaže da bi za EXPO u glavnom gradu trebalo da imamo oko 20.000 smeštajnih jedinica.

"Mi ih imamo 10.000, međutim, imamo veliki broj smeštajnih jedinica u privatnom smeštaju, izuzetno kvalitetnih privatnih apartmana u Beogradu koji se sve više registruju i kategorišu. A ako uzmemo na 100 kilometara oko Beograda, Novi Sad i Frušku goru, Šabac, pa sve do Golupca - sigurno je da će biti dovoljno kapaciteta za sam EXPO... Jedno od rešenja su i boteli, odnosno brodovi-hoteli, ali to će dati privatnim operaterima. Boteli imaju iste uslove, ali ne tog kvaliteta kao što je hotelska soba", navodi on.

Da li će subvencije za hotele doneti profit državi?

Od promocije na tržištu i razvoja hotelijerstva u Srbiji ne zavisi samo da li će kapaciteti hotela biti popunjeni nakon EXPO izložbe, već i to da li će sredstva uložena kroz subvencije doneti profit državi, navodi direktor HORES-a.

"Sa aspekta države, sa povećanjem kapaciteta smeštaja - za pet, šest godina se vraćaju sredstva državi novcem od PDV-a, ako bi radili sa popunjenošću od 70 odsto, koliko je standard evropski. Tako da to sve zavisi i od menadžmenta hotela, ali i od države, koliko će da uloži u promociju, Srbiju kao turističku destinaciju i Beograd", navodi on.

Prema Uredbi o finansijskoj podršci domaćim hotelijerima koju je nedavno usvojila Vlada Srbije korisnici subvencija moraće redovno da izveštavaju nadležno ministarstvo o potrošnji novca, a Genov kaže da je predviđeno i da Ministarstvo turizma osnuje komisiju koja će to kontrolisati. Genov smatra da ova Uredba jasno propisuje dobru kontrolu.

"U Uredbi se navodi da svi koji apliciraju za sredstva moraju da urade jasnu studiju šta sve hoće i HORES insistira da to sve bude transparentno i da se vidi svaki dinar gde je potrošen. I moramo da procenimo kako će da se vrati, i investitoru i državi koja podstiče. Ako bude veća popunjenost hotela i promet - vratiće se državi, ako ne bude - neće se vratiti nikome", navodi Genov.

Profita će, kako kaže on, biti ako se savesno potroši novac na to za šta je namenjen i dodaje da je optimističan da će hotelijeri iskoristiti šansu i uložiti u prave stvari kako bi zaista povećali kvalitet smeštajnih jedinica, ali i osoblja.

"Ako imamo dobre hotele, a nemamo dobre kadrove, onda ništa nismo uradili. Trenutno nemamo dovoljno kadrova kvalitetnih i tu mora da bude deo te investicije i u obukama, ali i da angažujemo i da kroz sam školski sistem da dobijemo kadrove. Uvoz kadrova je u redu, ali gosti očekuju da naši ljudi njih služe, a ne stranci", objašnjava direktor HORES-a.