Zorana živi u Beogradu, rođena je 1972. godine, a u trenutku kada je dobila otkaz imala je 44 godine. Kako kaže, u tom trenutku izgubila je tlo pod nogama.„Kada se to desi, vi ste nesnađeni, jer od trenutka kada počnete da radite, zasnujete porodicu, vi ste u mašini i stvari radite mehanički, a onda se desi zastoj na koji niste spremni i o kom niste razmišljali. Ja sam generacija čiji su roditelji od prvog do poslednjeg radnog dana radili na istom radnom mestu i na njemu dočekivali penziju“, počinje Zorana Tatić svoju priču za Nova.rs.Nakon ovog događaja, za nju je usledio vrlo težak, dvogodišnji period bez posla koji bi, kako i sama kaže, najradije zaboravila.„Gubitak posla u većini slučajeva prati i niz nekih drugih stvari, uglavnom vam se i život raspadne. Ja sam bila asocijalna, nisam se viđala sa ljudima, nisam ni na terasu izlazila. Bila sam i pod medikamentima. Međutim, shvatila sam – lekovi me štite, ali ja ne živim svoj život“, objašnjava Zorana.U tom periodu, Zorana je pokušavala da nađe drugi posao, ali bezuspešno.„Najpre, kada izgubite posao shvatite da ste nepoželjni, a kada počnete da tražite novi – shvatite da ste nevidljivi. Čak i kada sam gledala neke subvencije koje se daju za pokretanje biznisa, to se uglavnom odnosi na mlađe ili starije ljude. A imam kvalitete, vredna sam, deca su mi odrasla, nisam bolešljiva i pre svega, imam iskustvo kakvo ne može da ima neko ko je, recimo, tek završio fakultet“, kaže Zorana.

"Nisam više htela da radim za juče i za nekog drugog"

Nakon dve godine borbe, Zorana je shvatila da joj je potrebna pomoć i, kako kaže, kada je to shvatila i definisala, na pomoć je i naišla.Naime, Zorana je 2018. godine pronašla program udruženja „Žene na prekretnici“ čija je misija zatvaranje rodnog jaza na tržištu rada kroz ekonomsko i socijalno osnaživanje i povezivanje žena starosti 45+ koje su ostale bez posla.

Radionice su organizovane dva puta nedeljno: utorkom se sa polaznicama radilo osposobljavanje za traženje posla, a četvrtkom su održavane psihološke radionice koje su Zorani naročito bile od pomoći.„Program mi je pomogao jer nisam znala šta hoću, ali sam shvatila šta neću. Bila sam dobra za druge, ali ne za sebe, a kada sam sagledala svoje kvalitete, shvatila sam – zašto ne bih bila dobra za sebe? A zatim sam pronašla uslužnu delatnost kojom bih mogla da se bavim. Nisam htela više da radim za juče i za nekog drugog“, kaže Zorana.

Sama svoj gazda

I zaista, godinu dana kasnije, u avgustu 2019. godine, Zorana je počela da radi samostalno i postala profesionalni upravnik zgrada, čime se i danas bavi.Za to je takođe morala da prođe određenu obuku, ali se obratila Privrednoj komori Srbije, budući da je već imala određeno iskustvo u svojoj zgradi, te tako umanjila troškove.„Kola sam takođe imala i rešila sam da počnem time da se bavim, budući da sam i u svojoj zgradi već nešto tako radila. Međutim, mnogi ljudi ne shvataju kako tačno to funkcioniše, pa od upravnika zahtevaju svašta nešto – i da im menja krov na zgradi, i da im postavlja ležeće policajce. Zapravo, posao je menadžerski, a ne tehnički. Na stanarima je da odluče na šta hoće da se novac koji mesečno izdvajaju za usluge profesionalnog upravnika potroši, a na meni je da to sprovedem u delo“, objašnjava naša sagovornica.

Nakon samo nekoliko meseci od početka rada, a neposredno pre kovid lokdauna, Zorani je obim posla toliko porastao da je uspela da zaposli još jednu ženu, sličnih godina.Danas, kaže da od svog posla živi pristojno.„Nema egzotičnih putovanja, ali mogu da živim od svog rada, a vrlo rado bih u svoju preduzetničku radnju primila još nekog starijeg, sa iskustvom“, zaključuje Zorana.

Svaka treća žena starija od 45 godina na posao čeka pet godina

Inače, prema informacijama koje smo dobili od udruženja „Žene na prekretnici“, žene 45+ čine gotovo polovinu prijavljenih žena na evidenciji Nacionalne služne za zapošljavanje (116.000) i predstavljaju grupu u kojoj se registruje najveći udeo dugoročne nezaposlenosti, pri čemu svaka treća žena čeka na posao pet godina, dok tek svaka deseta žena starija od 50 godina biva uključena u mere aktivne politike zapošljavanja, zbog čega se ovo udruženje zalaže da se kao godina posebne osetljivosti na tržištu rada prizna 45. godina.

Srećom, dodaju, Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Strategija za rodnu ravnopravost za period 2021-2030. prepoznaju osbobe 45+ a posebno žene 45+ kao teže zapošljivu kategoriju.Stoga Udruženje pokreće inicijativu da se i u zakonskim okvirima za zapošljavanje prizna ta kategorija, posebno žene 45+ kao teže zapošljiva (sada u Akcionom planu zapošljavanja to su osobe 50+), kako bi one bile uključene u posebne podsticajne mere zapošljavanja koje su određene za druge teže zapošljive kategorije.BONUS VIDEO Izazovi zapošljavanja i uključivanja pripadnika marginalizovanih grupa u društvo i tržište rada

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izazovizapoljavanjeiukljuivanjepripadnikamarginalizovanihgrupaudrutvoitriterada-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5205484"]