Zašto Srbija ne može bez pančevačke Rafinerije i imamo li dovoljne rezerve energenata

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da će po povratku iz Bakua održati sastanke s timovima na kojima će se razgovarati o obezbeđivanju rezervi energenata. Poručio je da ako ne obezbedimo rezerve sada, nećemo imati ničega tokom leta, a kamoli na zimu.

Nekadašnji pomoćnik ministra energetike Raša Kojčić rekao je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da su rezerve energenata trenutno dobre, ali da treba konstantno raditi na njihovom obezbeđivanju, posebno u svetlu dešavanja u Persijskom zalivu.

"U prethodnom periodu dosta toga se uradilo da se obezebde znatne količine rezervi, kako bi moglo da se reaguje u ovakvim situacijama", rekao je Kojčić podsećajući da se 20 odsto celokupnih količina sirove nafte nabavljalo preko Ormuskog moreuza.

Srbija je, kaže, u prethodnom periodu obezbedila dovoljno energenata u obaveznim i operativnim rezervama kako bi moglo stabilno da se funkcioniše.

“Videlo se da nijednog momenta kod nas nije bilo nestašice derivata na pumpama i niko nije osetio globalnu svetsku krizu“, rekao je Kojčić.

Cena nafte osetljiva i na izjave

Problem može da nastane zbog globalnih poremećaja u snabdevanju.

“Kada je u prekidu snabdevanje preko Persijskog zaliva, svi koji su se odatle snabdevali potražiće druge izvore sirove nafte“, rekao je Kojčić.

Cena nafte tipa "brent" juče je iznosila 112 dolara, dok je gas skočio na 600 dolara.

Kojčić ističe da je nakon te vesti predsednik SAD Donald Tramp izjavio da se nastavljaju pregovori sa Iranom i produžava prekid vatre, zbog čega je automatski cena nafte tipa "brent" pala na 108 dolara po barelu.

Puno skladište gasa u Banatskom dvoru

Kada je reč o gasu, Srbija ima stabilno snabdevanje prirodnim gasom prema sporazumu sa Gaspromom.

“Sa te strane smo bezbedni i popunjenost skladišta u Banatskom dvoru je na maksimumu, imamo uskaldišten deo i u Mađarskoj i stabilan dotok preko Turskog, pa Balkanskog toka na dnevnom nivou, plus količine iz Azerbejdžana“, objasnio je Kojčić.

Kojčić navodi i da se radi na više projekata u gasnom sektoru koji će omogućiti Srbiji da bude čvorište kada je reč o ovom delu svetu.

"Radi se na interkonekciji sa Rumunijom interkonekcija, sa Severnom Makedonijom kako bismo se povezali sa Grčkom, gradi se naftovod prema Mađarskoj. U tom momentu, kada se sve te investicije završe, mi postajemo čvorište za, primera radi, gasno snabdevanje i nekih drugih tržišta", rekao je Kojčić.

Zašto je Rafinerija toliko važna

Na pitanje da li je rešenje za pitanje NIS-a još važnije nego ranije zbog globalnih dešavanja, Kojčić je pojasnio da je NIS značajan sa stanovišta sigurnosti snabdevanja svim vrstama derivata i energenata koji se dobijaju iz sirove nafte.

S druge strane, 13.000 ljudi radi u NIS-u, čemu treba dodati i zaposlene koji rade u firmama koje sarađuju s tom kompanijom.

Ističe da je Rafinerija, koja je "crvena linija" kada je reč o pregovorima, bitna sa stanovišta snabdevanja našeg tržišta.

"Kažu da može i bez nje da se snabdeva – ne može. Ako se izračunaju količine derivata na dnevnom nivou koje su potrebne za normalno funkcionisanje, fizički i logistički nemoguće je dopremiti ih bilo Dunavom, železnicom, kamionskim cisternama. Države u regionu nemaju reafineriju pa se snabdevaju, ali sve one imaju izlaz na more, i mogu da dođu veliki tankeri za snabdevanje", objasnio je Kojčić.