Zbog inflacije skuplji novi stambeni krediti, ali i kamatne stope za stare

Poslednjih meseci svedoci smo poskupljenja gotovo svega ne samo u Srbiji, već i širom sveta. Međutim, zbog inflacije srpski ekonomisti ne isključuju opciju da bi i stambeni krediti mogli da poskupe narednih godina, odnosno da dođe do korekcije EURIBOR-a. Sama njegova korekcija znači da će krediti biti skuplji i za one koji planiraju da ih uzmu, ali i oni koji već imaju stambene kredite sa varijabilnom kamatnom stopom vezanom za EURIBOR.Pojedini naši sagovornici ističu da su stambeni krediti trenutno nikad povoljniji, ali da bi "divljanje" cena energenata moglo da dovede do drugačije priče. Aleksandar Radivojević, istraživač Fondacije za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta u Beogradu, očekuje da dođe do zaoštravanja monetarne politike kako bi se obuzdale visoke stope inflacije. To će dovesti do rasta kamatnih stopa, ali i do lošijih uslova za stambene kredite.Kraj za „jeftine pare“Radivojević ističe za "Novu" da su se sve centralne banke kao odgovor na "korona krizu" odlučile za monetarnu ekspanziju - povećanje količine novca u opticaju kako bi ubrzali privredni rast, a jedan od načina na koji centralne banke povećavaju količinu novca jeste smanjivanje referentne kamatne stope, što utiče i na pad kamatnih stopa kod komercijalnih banaka.Naš sagovornik dodaje da se u 2022. očekuje završetak monetarne ekspanzije kako bi se zaustavio ekstreman rast cena, a centralne banke reagovaće povećanjem kamatnih stopa, što će, uticati na rast kamatnih stopa komercijalnih banaka.

"Kada će doći do rasta kamatnih stopa i u kojoj meri pre svega zavisi od reakcije centralnih banaka i kretanja inflacije u narednoj godini. Sistem Federalnih rezervi SAD (FED) već je najavio rast u 2022. godini, dok je Banka Engleske već povećala svoju kamatnu stopu, čime je suštinski potvrđen stav da inflacija nije samo posledica eksternih faktora već u jednom delu i posledica prevelike ekspanzije. Evropska centralna banka (ECB) nagovestila je da neće povećavati kamatne stope u 2022. godini, a razlog za to jeste pokušaj da se dodatno ubrza privredni rast članica EU. I pored ovih najava verujem da će tokom naredne godine ili 2023. doći do promene stava. U svakom slučaju, duža monetarna ekspanzija neminovno će uticati na dalji rast cena proizvoda i smanjenje standarda građana, uz mogući rast privrede, odnosno BDP-a. Pitanje je šta će državi biti prioritet, rast BDP-a ili standard građana", ističe Radivojević.Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić kaže za "Novu" da bi inflacija u Evrozoni, po pravilu, trebalo da izazove rast kamatnih stopa pod uticajem ECB, a to bi onda uticalo i na rast EURIBOR-a, pa time i na cenu kredita u Srbiji, odnosno na rast kreditnih rata koje plaćaju građani, ako su krediti ugovoreni sa fleksibilnom kamatnom stopom vezanom za EURIBOR."Kad će se to desiti, međutim, još nije sasvim jasno i zavisiće će od trenutka i intenziteta odgovora ECB. Za sada politika ECB-a je vrlo suzdržana u svojoj reakciji, tako da ni 'poskupljenje' stambenih kredita nije neposredno pred nama. Međutim, ako se pokaže da inflacija u Evrozoni nije u celini tranzitorna i da se jednim delom nalazi i na strani tražnje uz kreaciju rasta inflacionih očekivanja, restriktivnost monetarne politike ECB, pa time i poskupljenje kredita, će biti vrlo verovatno", navodi Šoškić. On ističe da ćemo u sledećih nekoliko kvartala videti bolje kakva je priroda inflacije u Evrozoni i tada će biti jasno i u kom pravcu će se kretati monetarna politika ECB.Krediti trenutno nikad povoljnijiDa bi moglo da dođe do korekcije cena stambenih kredita ne isključuje ni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, ali ne očekuje da bi to moglo da bude u nekom kratkom roku, odnosno narednih nekoliko meseci."Ali ne isključujem tu mogućnost da u nekom srednjem roku dođe do povećanja cena kredita. U ovom trenutku nisu velike šanse da se poveća EURIBOR, ali ako kriza bude išla ovako, ne isključujem da dođe do njegove korekcije", ističe Savić za "Novu". Savić upozorava da ako cene nafte i gasa nastave da divljaju da se to može odraziti i na monetarnu sferu, a krajnja brana svega je, kako ističe profesor Savić, tržište."Vi možete da povećavate cenu nekog proizvoda koliko god hoćete, ali ako nema interesa za taj proizvod cena ne može da ide gore", poručuje Savić. Savić ističe da su stambeni krediti danas izuzetno povoljni u odnosu na prethodnih 30 godina.BONUS VIDEO: Poskupljuje rata za kredite u evrima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vearatazakrediteuevrima-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2879600"]