Zašto je mobilni internet u Srbiji skuplji nego u regionu

Profesor Savić objašnjava da su povoljnije tržišne cene jedim delom zavise od konkurencije i podseća kako je nakon što je 2007. godine na srpsko tržište došao VIP mobajl (sada A1), situacija za korisnike mobilne telefonije postala bolja.“Sećam se kad je VIP došao, on je prvi uveo pakete se neograničenim brojem minuta, pa je počeo da nudi veći broj gigabajta od ostalih”, priča profesor.Kaže da je Telekom pre toga bio lider u fiksnoj telefoniji, jer je imao infrastrukturu, dok je Telenor u jednom trenutku imao nešto više mobilnih korisnika, zbog čega je svako imao dovoljno prostora da može da funkcioniše i nije bilo potrebe za snižavanjem cena.“Onda je VIP pokrenuo konkurenciju što je bilo dobro za korisnike, cene paketa su postale niže”, kaže Savić.Dodaje da je ključno bilo i to što je država omogućila da operator može lakše da se promeni.“Sećam se kad sam iz Mobtela (koji je kasnije kupio Telenor) želeo da pređem u Telekom. Proveo sam 15 dana u Telenoru da to promenim, morao sam da plaćam penale, uslovi su bili loši po potrošače”, objašnjava.Primećuje da su cene fiksne i mobilne telefonije u Srbiji sada povoljne, dok internet “jako puno košta”.“Sad svi nude pakete sa beskonačnim brojem minuta, čime vezuju korisnike, i tu postoji konkurencija, a kada je u pitanju mobilni internet, izgleda da postoji prećutni dogovor između operatera”, kaže i objašnjava zašto je to tako:“Stariji ljudi koriste manje interneta - njima je sasvim dovoljan paket od 3, 4 gibabajta, dok mladi ljudi potroše pet puta više od toga. Mladi se onda snalaze tako što koriste Wi-fi kod kuće ili po kafićima, a čak i ako potroše preko toga, izgleda da im ne predstavlja problem da im roditelji to plate.”Dodaje da operateri koriste tu situaciju, i da je u pitanju polje na kom “bi država mogla da poradi”.Na pitanje zbog čega, kako je napomenuo Zeković, u Srbiji mobilni prenos podataka plaćaju čak 5,5 puta skuplje nego u Sloveniji, odnosno 1,3 puta više nego u Hrvatskoj, kaže da “tamo postoji konkurencija i državna tela koja su zadužena za konkurenciju rade svoj posao bolje”.“Hrvatska i Slovenija su deo Evropske unije, tamo je svuda roming isti, i operateri moraju da se uklapaju u evropska pravila. Neko ko živi u Sloveniji može bez problema da uzme i nemačkog operatera”, objašnjava.Smatra da bi dolazak novog operatera, koji bi ponudio povoljnije uslove za korišćenje prenosa podataka, mogao situaciju na tržištu da promeni na bolje.Napominje da je na polju kablovskih usluga konkurencija još neophodnija, jer smo na tom polju telekomunikacija “daleko od konkurencije i evropskog tržišta”.Kaže da, kada je u pitanju internet i kablovska televizija, na tržištu postoje samo dva “velika igrača” - SBB i Supernova, od kojih svako ima svoje potrošače.Objašnjava da bi njega, kao građanina, najviše zadovoljilo kad bi država obezbedila uslove da i od jednog i od drugog operatera odabere ono što ga zanima.“Ono što mi, na primer, strašno smeta, je što operateri nude različite sportske programe. Uz jedan paket ide Sport klub, uz drugi Arene. Ako neko hoće da pravi miks i iz jednog i iz drugog, mora da kupi oba paketa, što je strašno”, kaže i dodaje da do problema dolazi i kada se koriste kanali jednog operatera, a internet drugog.Poručuje da su na taj način korisnici uskraćeni za slobodu izbora, što je u današnje vreme nedopustivo.“Mi živimo u 21. veku, u zemlji koja je kandidat za članicu za Evropsku uniju, u zemlji koja hoće da deli evropske vrednosti, gde je sloboda izbora čoveka najviša vrednost, i u kojoj postoje institucije koje štite interes potrošača, ne onoga ko pruža uslugu. U takvoj zemlji imamo situaciju da je potrošač u jednoj podređenoj, perifernoj poziciji, da nema pravo i mogućnost izbora”, kaže profesor.Vladi Srbije predlaže da korisnicima omogući samo ono što je evropska praksa, a to je pravo izbora.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram