Za negovatelja potrebno najmanje 45.000 dinara, država ne da ni pola

Pišu: Aleksandra Petrović, Slavica Panić i Danilo SavićTuđu negu i pomoć, kako se u narodu neformalno naziva pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, imaju oni kojima je zbog teškog zdravstvena stanja potrebna pomoć drugog.Godišnje u Srbiji ovakav zahtev podnese oko 50.000 građana, od čega polovina bude prihvaćena. Naknada iznosi 19.158 dinara, što je nedovoljno da bi se korisnicima obezbedio lakši život.Za one korisnike o kojima iz različitih razloga ne može da se brine porodica, obično moraju da se angažuju negovatelji. Tu počinju problemi, jer su usluge negovatelja duplo skuplje od pomoći koju daje država.Prema oglasima za negovatelje i pomoć u kući, Beograđani ne bi trebalo da očekuju da će te usluge biti jeftinije od 45.000 dinara mesečno. Od negovatelja se očekuje pomoć u obezbeđivanju hrane, održavanju stambenog prostora, higijene, pomoć pri kretanju, plaćanje računa i drugih potreba.Naravno, novčani iznos zavisi od kliničke slike korisnika, vremena provedenog s njim i obaveza koje njegovatelj ima prema njemu. Ukoliko je u pitanju briga o korisniku celog dana i podrazumeva zdravstvene i higijenske usluge i eventualno hranu, za to je potrebno izdvojiti oko 60.000 dinara mesečno.- Pokušavali smo da nađemo gerontodomacicu za baku, ali su nam iz opstine rekli da se čeka red. Odlučili smo da preko privatnih veza angažujemo medicinsku sestru, koja je o baki brinula od ujutro do 16 časova posle podne. To smo plaćali 400 evra mesečno. I to računamo da nam je učinjena cena, jer za taj novac regularno ne možes da nađes tu vrstu pomoći - priča Nikola J. iz Beograda.Liste čekanja za gerontodomaćicePomoć u kući i nega starijih lica preko zvaničnih gradskih institucija i licenciranih gerontodomaćica čije angažovanje finansira grad Kragujevac, nije dostupna svima. Razlog je, kažu u Centru za pružanje socijalnih usluga „Kneginja Ljubica“,  nedovoljan broj zaposlenih. Naime, grad je do 2015. godine imao 26 gerontodomaćica, a posle usvajanja zakona o zabrani zapošljavanja ostalo ih je samo 11, a njihove usluge svedene su na brigu o starima koji žive u 16 mesnih zajednica, od ukupno 78.- Nažalost, naše usluge su uskraćene velikom broju ljudi, pogotovo u selima. Nemamo dovoljan broj termina, pa su korisnici prinuđeni da čekaju dok se ne uprazni neko mesto. Stvaraju se liste čekanja. Situacija je ozbiljna, jer je onima koji žive sami potrebna je svakodnevna  pomoć - ističe Marina Milošević, rukovodilac Službe za starije u Centru „Kneginja Ljubica“. Podseća da je Centar od 2015. godine ostao dodatno bez dve gerontodomaćice, pa trenutno o 102 korisnika brine devet zaposlenih žena.Apeluje da se popune upražnjena mesta i ukazuje na sve težu situaciju kada ljudi zavise od tuđe pomoći.- Prioritet imaju stariji koji žive sami i dvočlana domaćinstva u kojima su ljudi preko 80 godina. Sve naloge za prijem novih korisnika, dobijamo preko Centra za socijalni rad i trenutno je devet osoba na čekanju, a za 14 korisnika koji su već u programu morali smo da smanjimo obim usluga - priča Miloševićeva.

U Kragujevcu osim usluge pri ovom centru, postoji i dnevni boravak za odrasle, gde korisnici provode osam sati dnevno, uz organizovani prevoz, dva obroka i okupacionu terapiju. Manjkavost ove usluge su ograničeni kapaciteti, jer u dnevnom boravku može da bude samo 10 osoba i uvek je popunjen.I ova usluga ide preko Centra za socijalni rad, a porodica plaća najmanje 10 odsto od ekonomske cene koja je 37.620 dinara mesečno.Potraga preko privatnih oglasaKako bi izbegli razne procedure, čekanje i podnošenje dokumentacije Centru za socijalni rad, Kragujevčani preko oglasa traže „ženu“ koja će da brine o starijima članovima prodice.Biljana M. priča za novine „Nova“ da je to bio najlakši način da pronađe pomoć i da za tu uslugu plaća 20.000 dinara mesečno.- Moja majka je pokretna i funkcionalna, ali dementna. Angažovala sam ženu zbog sigurnosti da znam da je neko uz nju dok sam na poslu. Praktično je potrebno samo nečije prisustvo, ali znam da je ta usluga mnogo skuplja ako predviđa presvlačenje, pripremanje hrane i obavljanje drugih stvari koje su potrebne starim ljudima - objašnjava Biljana.Penzionerka Zorica već nekoliko godina pomaže porodicama kojima je potrebna ova usluga. Ističe da platežna moć poslodavaca uslovljava i cenu, ali je u pitanju „generalno slabo plaćen posao“.- Cena je oko 200 dinara po satu. U jednoj porodici sam bila plaćena 15.000 mesečno za dva sata dnevno pomoći. Trenutno čuvam jednu baku za 17.000, ali je obilazim dva puta po dva sata dnevno. To je malo, ali sam prinuđena da nešto dodatno radim, jer ne mogu da preživim od penzije - priča ova Kragujevčanka.

U Kragujevcu su registrovane tri privatne mobilne službe za pružanje medicinskih usluga i pomoći u kući. Navode da jedva stižu da odgovore na sve pozive.- Nemamo dovoljno osoblja, a obim posla se povećao, pošto pružamo i medicinsku negu, pa sada zbrinjavamo i kovid-pacijente na kućnom lečenju. Imamo pozive za negu starih u trajanju od nekoliko sati, pa čak i za prisustva od 24 sata dnevno. Zbog nedostatka kadra, prinuđeni smo i da odbijamo pozive - pričaju u jednoj privatnoj službi koja obilazi i neguje oko 30 starih osoba.Usluga privatnih negovatelja u proseku se naplaćuje od 300 do 350 dinara po satu, a za višečasovnu  i celodnevnu negu, cena je „stvar dogovora“.U privatnoj službi za kućnu negu dodaju da je veliki broj Kragujevčanki, koje su „ispekle zanat“ radeći kao sertifikovane negovateljice i gerontodomćice, otišao u inostranstvo, prvenstveno u Nemačku. I u Kraljevu se u zavisnosti od toga kakva je nega potrebna starima i bolesnima, formira i cena usluga. Porodice kojima je takva pomoć potrebna prvo pokušavaju da ostvare pomoć države i onda za oko 20.000 dinara pronalaze ljude koji bi to radili. Za negovatelje koji dolaze na nekoliko sati dnevnica je od 500 do čak 2.000 dinara, koliko naplaćuju ovlašćene agencije.- Moj posao je da u toku dana odem i presvučem osobu koja je vezana za kolica. I onda donesem namirnice iz prodavnice. Kasnije rodbina brine. To možda da traje od sat do tri sata dnevno – objašnjava Ivan B. iz Kraljeva.Navodi da je dosta takvih slučajeva. Cena je tako formirana, jer je mnogima to dodatni posao. Kako objašnjava, kada bi se naplaćivalo po satu, onda bi dnevno za brigu o osobi kojoj je potrebna celodnevna nega, bilo potrebno 4.000 dinara.- Postoje agencije koje samo za dolazak naplaćuju 2.000 dinara. Ali, oni su u mogućnosti da sve nabave, od kreveta do lekara. Zavisno od toga koliko je ko u mogućnosti da plati – zaključuje naš sagovornik.UžicePet geronto domaćica nije dovoljno za stare UžičanePet geronto domaćica u Užicu brine o 40 starih i bolesnih Užičana i to onih koji žive u gradskim mesnim zajednicama. Potrebe su znatno veće od ovog broja, kako u gradskim tako i u prigradskim i seoskim mesnim zajednicama. Za penzionere sa najmanjim primanjima usluga je besplatna dok oni sa većim penzijama učestvuju u participaciji od 20 pa do 100%. Potrebe su znatno veće od mogućnosti  koje su ograničene sredstvima gradskog budžeta. Prioritet lokalne samuprave su stari koji žive u ruralnim sredinama, kojima ova usluga još uvek nije dostupna.Gradski centar za pruženje usluga socijalne zaštite u Užicu, sa radom je počeo 2019.godine. Na početku je pružao pomoć starim osobama, dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju i uslugu lični pratilac. Naredne godine su krenuli sa novim uslugama kao što je organizovan prevoz za decu koja koriste dnevni boravak, stanovanje uz podršku za mlade koji se osamostaljuju, pomoć u kući za decu sa smetnjama u razvoju i invalidna lica, personalni asistenti i savetovalište za brak i porodicu.„Geronto domaćice brinu o licima koji su stariji od 65 godina i kojima je pomoć neophodna a imamo i tri negovateljice koje brinu o osobama sa invaliditetom koje mogu biti i mlađe osobe. Okvirni broj starih lica o kojima brine naših pet geronto domaćica je 40. Uglavnom gledamo da ima isti broj korisnika na svaku geronto domaćicu ali ipak to nije uvek moguće kada imamo stare nepokretne korisnike. Korisnici su uglavnom stare osobe koje žive same ili kada njihovi srodnici nisu u mogućnosti da im pruže potrebnu negu i pomoć. Naše geronto domaćice vode brigu o higijeni korisnika usluge, o prostoru koji one koriste, pripremaju neke laganije obroke. U obavezi su da zakažu lekarski pregled, da nabave lekove, odu u laboratoriju, kupe namirnice, plate račune“, kaže za Nova.rs direktorka Gradskog centra za pružanje usluga socijalne zaštite u Užicu Dragica Milosavljević.Milosavljević kaže da su potrebe za geronto domaćicama veće od postojećih, jer je pokriven samo centar grada. Posebno velike potrebe su u seoskim mesnim zajednicama gde se nalaze brojna staračka domaćinstva kojima nije skoro ništa blizu pa ne mogu samostalno da ispunjavaju sve obaveze,pa ni prema sebi. Zato bi trebalo povećati broj geronto domaćica što trenutno nije izvodljivo jer je budžet ograničen. Zaintresovani korisnici se za ovu vrstu pomoći prvo obraćaju Centru za socijalni rad.„Prvo se predaje dokumentacija i podnosi zahtev. Donose poslednji ček od penzije ili potvrdu da nemaju primanja. Prioritet su nepokretna i lica lošeg zdravstvenog stanja, lica koja žive sama i nemaju pomoć a uglavnom su to osobe sa manjim primanjima. U participaciji učestvuju po skali zavisno od visine iznosa penzije. Za penzije 16.000 dinara korisnici ne plaćaju nikakvo učešće, od 16.000 do 21.000 dinara učestvuju sa 20%, od 21.000 do 26.000 je 40%, od 26.000 do 31.000 učešće je 60%, od 31.000 do 37.000 -80% a oni čija je penzija veća od 37.000 uslugu plaćaju 100%.  Lica koja primaju novac po osnovu tuđe nege i pomoći, takođe mogu biti korisnici, s tim što i taj iznos ulazi u primanja. Ekonomska cena po satu za uslugu je 469 dinara koju korisnici i plaćaju, zavisno od određene procentualne participacije. Podnošenjem zahteva za uslugu, korisnici se stavljaju na listu čekanja koja u proseku traje nekoliko meseci. Kada Centar za socijalni rad odobri uslugu onda komisija izlazi na teren i određuje plan usluga, sa kojim se upoznaje korisnik“, dodaje direktorka Milosavljević.Za sve usluge koje pruža Gradski centar za pruženje usluga socijalne zaštite, Grad Užice sredstva opredeljuje budžetom a to je za ovu godinu 39.816.984 dinara. Na uslugu geronto domaćica, na godišnjem nivou odlazi 3.932.419 dinara što je oko 10% ukupnog iznosa. Da li postoji mogućnost uvećanja sredstava, kako bi uslugu geronto domaćice mogli da koriste i stara lica iz prigradskih i seoskih mesnih zajednica, pitali smo člana Gradskog veća zaduženog za socijalna pitanja u ovom gradu, Slobodana Grbića.„Svesni smo potreba starih ljudi, pogotovo u seoskim mesnim zajednicama gde je potreba i veća a kojima te usluge nisu dostupne. Budžetom to trenutno nismo u mogućnosti da rešimo. Pokušali smo projektno da obezbedimo sredstva ali smo odbijeni uz obrazloženje da je naš grad pripada prvoj grupi razvijenosti. Mi smo uradili i mapiranje i odredili sela gde su potrebe najveće ali za sada nismo uspeli, što ne znači da nećemo dalje na tome raditi. To su veliki troškovi, ne samo pružanja same usluge već i obuke i licenciranja geronto domaćica a za seoska područja treba pokriti i troškove prevoza“, rekao je za naš portal Grbić.Grbić dodaje da sva stara lica sa područja grada mogu ostvariti pravo na njednokratnu pomoć i to tri puta godišnje, ukoliko su sa malim primanjima a ona iznosi od tri do deset hiljada dinara. U slučaju bolesti i potreba za lečenje, Gradsko veće odobrava i veće iznose, uz medicinsku dokumentaciju, pod uslovom da se lečenje vrši u državnim ustanovama zdravstvene zaštite, dok je u privatnim moguće samo ukoliko u prvim nema mogućnosti. Uglavnom su u pitanju onkološki bolesnici i oni ne moraju biti stara lica. Iznosi zavise od potrebe i kreću se od 30 pa do i više od 100 hiljada dinara.