Vlada Srbije i NBS: Bez ad hok povećanja penzija

Biznis 21. jun. 202120:42
Podeli:
mmf
Foto: EPA/JIM LO SCALZO

Da bi se osigurao penzioni sistem zasnovan na pravilima, država će nastaviti na indeksira penzije na osnovu formule koja je stupila na snagu 2020. godine i uzdržaćemo se od bilo kakvih ad hoc povećanja penzija, kaže se u Memorandumu o razumevanju Vlada Srbije i NBS upućenom MMF, koji je, u sklopu dokumenata koji prate novi aranžman, objavio Fond.

Ako izdvajanja iz budžeta za penzije pređu 11 odsto bruto društvenog proizvoda, indeksacija penzija će automatski biti obustavljena, prenosi portal Biznis.rs.

Ovo je predviđeno i Strategijom javnih finansija za narednu godinu, sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu.

Preciznije, navedeno je da će povećanje penzija u narednim godinama, nakon okončanja krize, iznositi između 5,5 i šest odsto godišnje, odnosno da će biti nešto niže od prognoziranog rasta nominalnog BDP.

Zbog toga bi, posle privremenog povećanja u prošloj i ovoj godini, izdvajanja za penzije iz budžeta, počela postepeno da se spuštaju ka nivou od oko 10 odsto BDP.

U tom smislu, očigledno je da se Vlada Srbije samo opredelila da poštuje postojeće fiskalno pravilo – da izdatke za penzije drži na održivom nivou do 11 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Inače, Vlada se obavezala da će, u saradnji sa Fondom, tokom naredne godine pripremiti nova fiskalna pravila, koja bi počela da se primenjuju sa budžetom za 2023. godinu.

„Nova pravila će ponuditi transparentniji i kredibilniji okvir za utvrđivanje fiskalnog deficita opšte države, koji će predviđati utvrđivanje njegovog nivoa u odnosu na javni dug, uključujući i obveznice namenjene restituciji, unaprediti utvrđivanje odgovornosti i zadržavanje jake uloge Fiskalnog saveta“, objašnjava se u dopisu koji su predsednici MMF upitili premijerka Ana Brnabić, guverner Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali.

Zapošljavanje u javnom sektoru, podseća se u Memorandumu o razumevanju predstavnika Srbije upućenog MMF, do sada je bilo određeno Zakonom o budžetu. Ovaj sistem biće, kako se najavljuje, zamenjen kadrovskim planiranjem u svim institucijama države.

„Njime će se obezbediti srednjoročno planiranje radne snage, imajući uvek u vidu moguća ograničenja u budžetu“, napominje se u Memorandumu upućenom MMF i dodaje da je već formiran Registar zaposlenih u javnoj upravi koji koristi Ministarstvo finansija, a koji će u potpunosti biti kreiran do 2023. godine.

U pismu predsednici Fonda, naglašava se i da će fiskalne i monetarne vlasti Srbije nastaviti da implementiraju novu strategiju koja se odnosi na potpuno kreiranje Poštanske štedionice kao banke koja je namenjena stanovništvu, preduzetnicima, mikro i malim preduzećima. Plan za Srpsku banku, vlasti u Beogradu, najavljuju za jesen ove godine.

U dokumentima koje je MMF upravo objavio se konstatuje da je Srbija „snažnom reakcijom vlasti, koja je ograničila uticaj pandemije, postavila osnove za ekonomski oporavak“:

Prema oceni MMF, makroekonomska stabilnost koju su vlasti velikim zalaganjem postigle u periodu pre krize, uz veliki paket mera podrške u borbi sa negativnim efektima krize, pomogli su da se ublaži nepovoljan uticaj pandemije na ekonomsku aktivnost i omogućili da rast u prošloj godini bude jedan od najboljih u Evropi.

Na osnovu sprovedenih dubinskih analiza u okviru redovnih konsultacija po članu IV Statuta MMF, ocenjeno je da se Srbija dobro izborila sa pandemijom COVID-19 i da se očekuje da će se ekonomski oporavak nastaviti i u ovoj godini.

U tom kontekstu, i uzimajući i obzir odlične podatke za prvi kvartal ove godine, predviđa se da će realni rast BDP u 2021. godini dostići šest odsto.

Dodatno, MMF ocenjuje da „oslanjanje na zamah ostvaren u prvom kvartalu, koji je snažniji od očekivanog, uz uticaj brze vakcinacije na globalnom nivou kao i u Srbiji u kojoj je tempo vakcinacije i dalje jedan od najbržih u Evropi, stvara prostor i za rizik naviše po pitanju rasta u 2021. godini“.

Komentari

Vaš komentar