"Mi smo od 2022. godine kada je Vlada preuzela da administrativno određuje cenu derivata došli do toga da imamo najskuplje derivate u regionu, a u jednom momentu smo imali drugi ili treći najskuplji dizel u Evropi. Razlog tome je rast državnih nameta. Pre marta 2022. godine akciza je bila 49 dinara, a sad je 74, ne računam ovo poslednje smanjenje. Tako da, svakako je prvo što je država mogla da uradi jeste da smanji malo te namete", kaže Radosavljević za N1.

Puštanje rezervi na tržište deluje na to da ne dođe do nestašice, a ono što je sada jako bitno jeste da ne treba dizati paniku, navodi profesor i kaže da veruje da će derivata biti u Evropi.

"Mi kupujemo iračku i kazahstansku naftu i one nisu nedostupne, jer Irak izvozi naftu preko Sredozemnog mora. Ono što jeste problem, mi smo ovu krizu sačekali u našoj krizi - imamo sankcije NIS-u... Sa druge strane, ja verujem da smo se mi zbog te krize pripremali da imamo neke rezerve dodatne. Međutim, ne postoje rezerve koje mogu da vas pripreme na krizu koja može traje godinu dana", kaže.

Na pitanje li su akcize u Srbiji bile previsoke pošto je sada država spremna da se odrekne 60 odsto akciza, Radosavljević kaže da to znači da je "država uzimala mnogo više para nego što su to radile druge države u regionu".

"Ja sam izračunao da je za nekih pet godina uzela gotovo pet milijardi više nego što je uzela Bosna i Hercegovina. Ako država te pare investira na efikasan način to je u redu. Znamo da je država neefikasna i sad se postavlja pitanje - da li je bolje da su te pare ostale privatnom sektoru i građanima da oni investiraju", zaključuje Radosavljević.

"Ukoliko kriza potraje to će i jednu i drugu stranu odvesti u veliku krizu"

Međunarodna agencija za energetiku upozorila je danas da bi energetska kriza usled rat u Iranu mogla da bude gora nego ona 70-ih godina, a Radosavljević kaže da se ne slaže sa tom ocenom.

"Zašto su sada jači tonovi da bi kriza mogla da bude veća? Ne zna se koliko će dugo ovo da traje, mada rat u Ukrajini ulazi u četvrtu godinu i niko o tome više ne priča, ali ovo sada boli mnogo više zemalja sveta. Tonovi koji sada dolaze pokazuju da energetska kriza neće biti jača, ali će za neke koji su tada bili zaštićeni - zemlje Bliskog i Dalekog istoka", objašnjava Radosavljević za N1.

Profesor ne misli da će Iran da se preda tako lako, jer ovim što sada radi faktički vrši pritisak na zemlje u regionu da izvrše pritisak na SAD da rat stane. Cena nafte može da bude još veća i postoji bojazan da će sukob da potraje, ocenjuje Radosavljević.

"Tražnja za naftom će onda biti rezultat dva efekta - praviće se rezerve da ne dođe do nestašica i ponuda će biti manja. U tako nekoj situaciji mislim da je nebo granica. Pričamo sad o nekim rezervama koje su reda i veličine oko 90 dana, a već je 30 prošlo. A za još 60 ili 90 dana te rezerve će da se otanje, a one treba da se dopunjavaju. Ukoliko ova kriza potraje to će i jednu i drugu stranu odvesti u veliku krizu", smatra on.

U Evropi je cena derivata za manje od mesec dana otišla za 22, 23 posto i ima još prostora da raste, a u Srbiji je cena otišla na 208 dinara, takođe sa tendencijom da još raste.

"Države će se odricati nekih fiskalnih prihoda da bi umanjile taj rast i to je prvi efekat. Sledeći efekat je rast cena transporta, hrane, industrijskih proizvoda i onda imamo efekat", objašnjava.