0
Odbor Skupštine Srbije za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu usvojio je danas predloženi budžeta od 104,7 milijardi dinara za tu granu privrede u 2024. godini.
Predstavnica Ministarstva finansija Marija Filipović rekla je na sednici tog odbora da je budžet za poljoprivredu manji 9,6 milijardi u odnosu na rebalansirani budžet za ovu godinu u koji je, između ostalog, uračunata i isplata dugova poljoprivrednicima po raznim osnovama za 2022. godinu.
Ona je rekla da je predloženim budžetom predviđeno da se obuhvate sva povećanja subvencija i podsticaja koja su dogovorena sa poljoprivrednicima, zatim subvencije za povećanje površina sa 20 na 100 hektara.
PROČITAJTE JOŠ
0
0
7
Filipović je odbacila tvrdnje pojedinih članova Odbora da postoje dugovi prema poljoprivrednicima i iz 2021. i ranijih godina, ali nije isključila mogućnost da ima pojedinačnih slučajeva da poljoprivrednicima nisu isplaćene subvencije zbog nepotpune dokumentacije.
Navela je da se izmenom Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom zavoju, koja je u skupštinskoj proceduri, uvodi obaveza svih korisnika subvencija koji su ih dobili, a ne obrađuju zemlju, da ta sredstva vrate u budžet sa zakonskom zateznom kamatom.
Dodala je i da će biti izmenjen Pravilnik o registru poljoprivrednih gazdinstava i da će poljoprivrednici koji nezakonito koriste ta sredstva biti stavljeni u „pasivan status“ od pet godina, što znači da ne mogu dobiti subvencije.
Poljoprivrednik koji obrađuju zemljište koje nije u njihovom vlasništvu moći će, kako je rekla, posle izmena Zakona o podsticajima, da konkuruše za subvencije.
Filipović je navela i da se „intezivno radi“ na strategiji razvoja poljoprivrede i rurarnog razvoja za narednih deset godina jer 2025. ističe strategija doneta 2014. godine.
Član odbora iz stranke Dveri Milovan Jakovljević rekao je da strategija iz 2014. godine nije realizovana, a da je iz donacija njena priprema plaćena 8,2 miliona dolara.
Naveo je da su subvencije poljoprivrednicima dobre i da ih je vlast usvojila iz straha od novih protesta, ali da nije dobro to što u poljoprivredi nema sistemskih rešenja i da su mala gazdinstva marginalizovana.
On je predložio da se subvencije po hektaru povećaju sa 18.000 dinara na 20.000 dinara za poljoprivredne površine u ravničarskim krajevima, a da subvencije u marginalizovanom i brdsko-planinskom području, gde je zemljište šeste, sedme i osme klase, bude 40.000 dinara.
„To je važno zbog održanja proizvodnje u tim krajevima, zdravlja ljudi, ali i zbog bezbednosnih i demografskih razloga kako bi se zaustavilo iseljavanje iz tih područja“, rekao je Jakovljević.
Dodao je da bi trebalo spojiti subvencije za umatičene krave od 40.000 dinara i subvencije za mleko koje treba linearno isplatiti po 120.000 dinara, ukupno 160.000 dinara.
Predsednik Odbora Marijan Rističević rekao je su takav budžet sa povećanim subvencijama i podsticajima tražila udruženja poljoprivrednika koja su sklopila sporazum sa Vladom Srbije posle protesta na ulicama i da Odbor podržava dogovor, ali da misli da težište u poljoprivredi treba staviti, ne na podsticaje, već spajanje primarne proizvodnje mesa, mleka i jaja i prerađivačke industrije.
Istako je da je nedopustivo da se subvencije isplaćuju posle setve i apelovao na Ministarstvo poljoprivrede da ne kažnjava poljoprivrednike koji su pogrešno prijavili obradive površine zbog toga što je na kraju njive deo obrastao drvećem.
„Nedopustivo je kazniti poljoprivrednike zbog toga što su, na primer, prijavili površinu za subvenciju, a nisu od te površine oduzeli deo obrastao rastinjem. Prošao sam nedavno kroz Hrvatsku i video da ni jedna njiva nije bez neke šumice po obodu. Poljoprivrednike u Srbiji niko nije upozorio da taj deo ne računaju u površinu za koju traže subvenciju, pa to nije isključivo njihova greška“, rekao je Rističević.
Istakao je da njih ne treba kažnjavati ukidanjem prava na subvencije i stavljanjem u pasivan položaj, već dati rok da „odokativno“ isprave te greške pošto Srbija nema informacioni sistem zemljišnih parcela – LPIS (Land Parcel Identification System) kojim bi se utvrdilo stvarno stanje na terenu.
Sednicu odbora obeležio je i spor Rističevića sa Filipović koja ga je prekinula u trenutku kada je uzeo reč kako bi iznela zaključak o predloženom budžetu za poljoprivredu.
Risičević je rekao da mu je Filipović oduzela reč i da je „trebalo da se drži reda jer u suprotnom se gubi smisao“.
„Držite se reda kao što se ja držim kad dođem u Ministarstvo ili nemojte dolaziti“, rekao je Rističević i optužio Ministarstvo poljoprivrede da želi da vrši nadzor nad Odborom za poljoprivredu, između ostalog i na način da Odboru šalje predlog zaključaka za određenu sednicu.
Šef poslaničke grupe Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić predložio je da podsticaji za poljoprivredu budu duplirani, sa sadašnjih pet odsto na 10 odsto republičkog budžeta, te da se tako iskoristi potencijal koji Srbija ima u ovoj grani privrede.
„Ukoliko se situacija ne shvati ozbiljno, mladi će otići sa sela jer niko u ovakvim uslovima ne može ozbiljno da se bavi poljoprivredom. Odlaze da voze kamione po EU jer ovde ne mogu da opstanu. A mi ćemo nastaviti da jedemo albanski paradajz, papriku i krastavce, francuski krompir i da pijemo poljsko mleko“, rekao je Aleksić.
BONUS VIDEO Milan Prostran: Popis u poljoprivredi daće jasniju sliku srpskog agrara