Na jesen i zimu će se možda "sresti" grip i korona, ali ništa ne može da uzdrma domaće tržište nekretnina. "Očekuje se da će promet stanova rasti zbog olakšica u kreditiranju, što znači da će verovatno rasti i cene. Nadam se, ipak, da će prestati 'ludovanje' sa cenama kvadrata na Novom Beogradu i u Zemunu", kaže za Nova.rs procenitelj i vlasnik agencije za promet nekretnina "Old Royal Sistem" Milić Đoković.
Pročitajte još:
Tokom proleća i leta, tražila se „kuća više“, za stanovanje ili kao vikendica. Mnogi su zaključili tokom vanrednog stanja da nije loše imati nekretninu sa dvorištem, ali ako ste tek sada u mogućnosti da takav plan sprovedete u delo, obratite pažnju na ono što kaže Milić Đoković.
„Čini mi se da je prodato sve što je valjalo od kuća i vikendica, sledi sezona stanova“, kaže naš sagovornik.
„Očekujem da će promet rasti na jesen, a pogotovo kada se uzme u obzir da su stambeni krediti danas veoma povoljni.
Kamate se kreću oko tri odsto i niže za pozajmice u evrima, može se doći do kredita i sa 10 odsto učešća, uskoro i za nekretnine završene do 60 odsto, za prve stanove vraća se PDV a za starije se dobija oslobođenje od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava za deo površine stana.
Ukratko, mnogi su rešili da iskoriste dobre uslove dok važe, a to znači da je tražnja za stanovima velika. A gde ima tražnje, cene idu naviše“, podseća Đoković na staro ekonomsko pravilo.
„Cene mogu da padnu tek kada se u Beogradu i Srbiji budu izgradili milioni novih kvadrata, a to se neće desiti u narednih 10 godina. Samo u Beograd se svake godine doseli 30.000 novih stanovnika, a ima i oko 50 hiljada podstanara. Godišnje se gradi do 20.000 novih stanova – dakle, duplo su veće potrebe od onoga što stigne na tržište“, smatra Đoković.
Pročitajte još:
Kada su u pitanju stanovi u novogradnji u beogradskim opštinama Novi Beograd i Zemun, Đoković ima samo jednu reč da opiše kretanje cena – „ludovanje“.
„Na Novom Beogradu cena kvadrata u novogradnji se kreće od 2.000 do 4.000 evra, a u Zemunu 1.500 do 3.000 evra.
Iskreno, nadam se da će doći do ujednačavanja cena u odnosu na druge delove grada, koji bi trebalo da dobiju na atraktivnosti.
Recimo, bilo bi logično da kvadrat u gradskom delu opštine Zvezdara ili Voždovac, koji se trenutno plaća 1.500 do 1.600 evra dođe i do 2.000 evra, a da se zemunski kvadrat sa 3.000 spusti na 2.500 evra, tako da dođe do neke vrste uravnoteženja“, kaže Đoković.
Kvadrat starog stana za trećinu jeftiniji od novogradnje
„Stanovi iz starije gradnje drže cenu, nema tu velikih korekcija. Njihovi vlasnici uvek razmišljaju šta će da kupe kada prodaju taj stan, i ne prodaju ih ukoliko te svoje planove ne mogu da ispune. Zato je kvadrat stana u starijoj zgradi otprilike za trećinu jeftiniji u odnosu na novogradnju“, objašnjava Đoković.
Ključni razlog za „uravnoteženje“ nalazi u onome što bi i kupce trebalo da interesuje: skoro svuda je kvalitet isti.
„Svi ti stanovi imaju PVC ili alu stolariju, hrastov parket, keramiua prve klase, klimu, centralno grejanje…“, nabraja Đoković.
Na naše pitanje šta je to što opredeljuje kupce da plaćaju toliko više za stan istog kvaliteta u relativno bliskim beogradskim opštinama odgovara – opremljenost mikrolokacije.
„Kupci su postali razmaženi, oni hoće da imaju sve u krugu od 100 metara – i vrtić i školu, frizera i kozmetičara, samoposlugu ili tržni centar. A to mora da se plati“, objašnjava Đoković.
Njegova je želja da kod nas, umesto izraza „periferija“ zaživi izraz „predgrađe“, i da kupci prepoznaju prednost življenja van centra grada, naravno pod uslovom da postoji sva prateća infrastruktura, i da je lokacija dobro povezana sa gradom.
„To se već desilo u Novom Sadu. Nekretnine na Tatarskom brdu ili Petrovaradinu su skuplje nego u centru Novog Sada, zato što su ljudi primetili da mogu da budu za deset minuta u centru grada i obave sve što treba, i onda da se vrate u mir, a ne da žive u sred saobraćajne gužve i buke“, zaključuje Đoković.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare