4
Od 1. januara 2026. godine na snagu će stupiti jedna novina u sprovođenju klimatske regulative EU koja će imati uticaja na ekonomsku saradnju sa Srbijom.
U pitanju je CBAM, skoro potpuno nepoznata skraćenica u Srbiji, a od nedavno je ušla u upotrebu u srpskim kompanijama koje proizvode aluminijum, gvožđe, čelik, cement, đubriva, vodonik i električnu energiju. One će biti obuhvaćene ovim nametom.
Od početka 2026. godine, Srbija planira da uvede dva nova zakonska akta koja će uvesti porez na emisiju gasova sa efektom staklene bašte i porez na uvoz proizvoda sa visokim ugljeničnim intenzitetom.
Ovaj potez ima dvostruku svrhu: s jedne strane da stimuliše domaće industrije da smanje emisije, a s druge da uskladi Srbiju sa politikama Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) Evropske unije, koje od 1. januara 2026. stupaju na snagu za uvoz robe u EU.
EU mehanizam CBAM zahteva da uvoznici iz zemlje članice plaćaju za emisije ugljenika koje su nastale u proizvodnji robe izvan EU, kako bi domaći i uvozni proizvođači imali izjednačene troškove emisija. Uvođenjem domaćeg poreza na ugljen-dioksid, Srbiji se omogućava da deo tog troška preuzme sama i zadrži sredstva u zemlji, a ne da sva sredstva završavaju u budžetu EU.
Za ulazak na tržište Evropske unije uskoro će biti potreban dokaz o emisijama CO₂ tokom proizvodnje, uz plaćanje naknade usklađene s evropskom cenom ugljenika — upozorava Fiskalni savet u novoj analizi „Klimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije: hoće li CBAM biti okidač promena?“.
Zbog toga Savet predlaže uvođenje domaćeg sistema naplate emisija, takozvanog „srpskog CBAM-a“. Ideja je da se taj novac koristi za podsticanje domaće privrede da više ulaže u čistije tehnologije i efikasnije korišćenje energije.
Ova mera bi imala i praktičnu korist – EU ne bi dodatno naplaćivala naknade za emisije na robu iz Srbije, jer bi one već bile obračunate ovde, pa bi taj prihod ostao u našem budžetu.
Fiskalni savet takođe poručuje da bi država trebalo više da ulaže u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i postepeno smanjivanje zavisnosti od fosilnih goriva.
Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović objasnio je da zaostatak Srbije za EU nije mali.
„EU je već smanjila te emisije za oko 30 odsto od 2005. i nastavlja da zaoštrava klimatsku politiku,pa će od 2026. uvesti cenu na ugljenični otisak proizvoda uvezenih iz zemalja poput Srbije. Srbija ovoj oblasti nije dovoljno davala značaj pa smo od 2010 do 2023. godine smanjili emisije za samo 3,4 posto. Zato preuzete obaveze ne možemo da ispunimo do 2030. godine jer dostizanje cilja zahteva šest puta brži godišnji tempo od navedenog perioda.Pri tom,EU će od 2026. primenom Uredbe o CBAM-u, uvesti taksu na emisije GHG za određene uvozne proizvode, koji će ići u njenu kasu“, rekao je Paunović.
U kasu EU bi 2026. od naplate CBAM-a srpskim firmama otišlo oko 250 miliona evra, koje bi Brisel koristio za realizaciju svoje klimatske i energetske tranzicije. To uticalo na srpske vlasti da Zakonom o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, deo novca usmeri u budžet Srbije, kroz nacionalni CBAM. Ovim novcem bi se privreda podstakla da ubrza ulaganja u modernije i čistije tehnologije i efikasnije korišćenje energije.
Zemlje Evropske unije već skoro 20 godina primenjuju sistem trgovanja emisijama CO₂ – ETS (Emissions Trading System). Reč je o mehanizmu kroz koji kompanije plaćaju dozvole za svaku tonu emitovanog ugljen-dioksida.
Cena tih dozvola menja se na zajedničkoj evropskoj aukciji, ali stalno raste – prosečno je 2024. iznosila oko 65 evra, a do 2030. mogla bi dostići 100 evra po toni CO₂.
Novac od prodaje dozvola delom ide u fond EU, a najvećim delom državama članicama, koje su obavezne da ga ulože u projekte obnovljive energije i smanjenje upotrebe fosilnih goriva.
ETS ne kažnjava industriju, već je podstiče da ulaže u čiste tehnologije. Sistem se pokazao izuzetno uspešnim – u poslednjih 20 godina prikupljeno je 184 milijarde evra, dok su emisije iz industrije i energetike u EU smanjene za oko 50%.
