U Srbiji se uvodi porez na ugljen-dioksid od 2026. – cilj smanjenje uticaja klimatskih promena

Pojasnio je da se porez plaća na proizveden ugljen-dioksid iskazan u toni, a kada je reč o drugim gasovima nastalim efektom staklene bašte, oni će se iskazivati u CO2 ekvivalentima.

Dodao je da što se tiče proizvođača električne energije, postoji poreski kredit.

"To znači da će moći da iskoriste 20 odsto ulaganja koja ulažu u mere za smanjenje emisija, a do 80 odsto iznosa poreza. Dalje, od poreske obaveze, maksimalno se može priznati 80 procenata, a taj novac ne sme da bude veći od 20 odsto novca koji su oni uložili", kazao je on.

Marković je naveo da će prema zakonu o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i uvoznici biti u obavezi da plaćaju taksu od četiri evra po toni.

Podsetio je i da od Nove godine, Srbiju i zemlje regiona, obavezuje i naplata evropskog poreza za zagađivače poznatog kao sistem CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism).

Marković je istakao da se porez uvodi jer je i sama Srbija, kao i EU, potpisnik Pariskog sporazuma.

Podsetio je da je EU još 2005. godine uvela sistem za naplatu emisija gasova staklene bašte, EU ETS sistem, a od 2013. postoje i aukcije tih emisija.

"Cilj je da se nateraju oni proizvođači koji emituju CO2, da ulažu u svoju proizvodnju, nađu alternativne mere, načine kako da smanje zagađenje", rekao je Marković.

Kako je objasnio, obveznici CBAM-a, mehanizma za kontrolu prekograničnih emisija, su uvoznici robe iz zemalja koje nisu članice EU, kao što je Srbija.

Marković je rekao da roba koja se proizvodi u EU, u finalnu cenu, uključuje naplatu emisija za zagađivače, dok roba, koja se uvozi iz zemalja gde nema naplate – ili je ta naplata niža, ili nije konkurentna ovoj robi – može biti i jeftinija.

Precizirao da je CBAM uvedena u želji da se izjednače uslove za proizvođače i za EU i one koje bi nelojalno konkurisali sa strane.

Pojasnio je da EU ima svoj sistem naplate i da taksa nije fiksna, već da se proračunava u odnosu više faktora, među kojima je EU ETS sistem.

"Cena se kretala od 20-30 evra do sadašnjih nekih 80-85 u 2025. godini", kazao je Marković.

U vezi sa odnosom CBAM taksa i domaćeg poreza za zagađivače, Marković je objasnio da je osmišljeno da nacionalna taksa dovede do umanjenja takse CBAM.

"Uvoznici naše robe, u EU bi trenutno plaćali 85 evra, odnosno četiri evre manje zbog domaće takse, dakle 81 evro. Ako pričamo recimo o uvoznicima iz Crne Gore, tamo je taksa 24 evra po toni, onda bi to bila razlika između 85 i 24 evra. Dakle, ako mi budemo povećavali iznos domaće takse, tako će se smanjivati CBAM taksa", kazao je Marković za RTS.

***