Od januara u Srbiji će se plaćati novi porez, evo koliko će on koštati

Od početka 2026. godine, Republika Srbije planira da uvede dva nova zakonska akta koja će uvesti porez na emisiju gasova sa efektom staklene bašte i porez na uvoz proizvoda sa visokim ugljeničnim intenzitetom.

Ovaj potez ima dvostruku svrhu: s jedne strane da stimuliše domaće industrije da smanje emisije, a s druge da uskladi Srbiju sa politikama Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) Evropske unije, koje od 1. januara 2026. stupaju na snagu za uvoz robe u EU. Novi nacionalni porez na ugljen-dioksid, plaćaće se od četiri evra po toni.

Ko su obveznici i šta će biti oporezovano?

Prema nacrtima zakona, porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte biće primenjivan na pravna lica i preduzetnike koji poseduju dozvolu za emisiju GHG (gasova sa efektom staklene bašte) i koji posluju u delatnostima koje karakterišu visoke emisije. Konkretno: proizvodnja veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, proizvodnja cementa, proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, proizvodnja aluminijuma i proizvodnja električne energije.

Porez se obračunava kao razlika između ukupnih emisija i tzv. “referentnih emisija” koje predstavljaju tehnološki opravdani nivo emisija za konkretan proces. Dakle, plaća se samo „višak“ emisija.

Za uvoz robe sa velikim ugljeničnim intenzitetom (npr. cement, čelik, aluminijum, đubriva) predviđen je zaseban porez, kojim će biti obuhvaćeni oni koji uvoze takve proizvode u većim količinama (više od pet tona godišnje) i tu se porez obračunava na osnovu emisija vezanih za proizvod u zemlji porekla, umanjene za referentnu emisiju.

Svrha

Srbija uvodi ove mere ne samo kao korak u zaštiti životne sredine već i kao zaštitu sopstvene ekonomije. Naime, EU-mehanizam CBAM zahteva da uvoznici iz zemlje članice plaćaju za emisije ugljenika koje su nastale u proizvodnji robe izvan EU, kako bi domaći i uvozni proizvođači imali izjednačene troškove emisija. Uvođenjem domaćeg poreza na ugljen-dioksid, Srbiji se omogućava da deo tog troška preuzme sama i zadrži sredstva u zemlji, a ne da sva sredstva završavaju u budžetu EU.

Finansijski podsticaji

Stopa poreza je 4 eura po toni ugljen-dioksida. Za elektrane koje ostvaruju većinu svojih prihoda od proizvodnje električne energije, predviđen je porezni kredit od 20 odsto investiranih sredstava u mere za smanjenje emisija. Ukupni kredit ne može premašiti 80 odsto poreske obaveze.

Prema analizi jedne institucije (NALED), uvođenje ovih mera moglo bi doneti državi dodatna sredstva, rast sa 13 miliona evra u 2027. godini na oko 128,6 miliona evra 2034. godine. Uslov je da se sve bude sprovedeno.

Izazovi

Međutim, postoje i upozorenja o ekonomskim posledicama. Analiza je pokazala da bi uvođenje poreza moglo koštati ekonomiju Srbije i do 539 miliona evra godišnje (bez sektora električne energije), ukoliko se ne sprovedu dodatne reforme.

Takođe, zbog zavisnosti od uglja i intenzivne proizvodnje, domaća industrija bi mogla biti opterećena troškovima prilagođavanja, što je posebno važno u kontekstu koraka koje preduzima EU i konkurencije iz zemalja koje imaju manji ekološki teret.