Vlast tvrdi da je deonica bezbedna, a problemi se samo nižu: Šta je sve sporno kod izgradnje tunela Munjino brdo

Deonica od Pakovraća do Požege na državnom putu I A reda broj 2 (auto-put E–763) „Miloš Veliki“ puštena je u saobraćaj 6. jula prošle godine, uprkos tome što, kako su mediji preneli, deo puta još nema upotrebnu dozvolu.

Takođe, tunel Munjino brdo, koji se nalazi na toj deonici, nema automatsko praćenje stanja bezbednosti koje je bilo predviđeno pravilnicima.

Da bi to rešila, Vlada Srbije je nekoliko dana pre samog otvaranja donela Uredbu kojom se suspenduje Pravilnik o bezbednosti tunela, pa su umesto automatskog praćenja uvedena 24-časovna dežurstva vatrogasaca, policije i hitne pomoći.

I to je bilo više nego dovoljno da se javnost uznemiri za bezbednost objekta.

Insajder je ranije naveo da su inženjeri jednoglasno odbili da potpišu dokumenta koja su preduslov za potvrdu da je deonica završena, posle čega bi usledio eventualni pozitivan izveštaj Komisije za tehnički pregled, koji je osnov da deonica bude puštena u probni rad.

Novoizgrađena deonica dužine 19,5 kilometara, čini se, nije imala sreće od samog otvaranja jer je svako malo privremeno zatvarana zbog izvođenja radova.

Poslednji u nizu problema

Inženjer geologije Zoran Đajić upozorio je pre nekoliko dana da je najkritičniji deo na izlasku iz tunela Munjino brdo, zbog opasnosti od klizišta i zato što je nivo podzemnih voda 15 metara iznad auto-puta.

"Kada se izađe iz tunela Munjino brdo, ka Požegi, ceo taj prostor je sagrađen od škriljaca u kojima je velika količina gline i to je geološki poznato staro klizište koje je jako duboko i u kome je nivo podzemnih voda jako visok“, objasnio je on za Danas.

To se, dodao je on, može lako videti sa desne strane kada se izađe iz tunela.

Đajić podseća da se to videlo još kada su počeli da grade, po banderama koje su iskošene - jedna levo, druga desno.

Direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak govorio je da "kao najodgovorniji za otvaranje tunela tvrdi da je bezbedan", dok je predsednik Aleksandar Vučić naveo da je "otvoren u skladu sa svim pravilima i propisima“ te da je zato „sigurno bezbedan“.

Problem je što usmene garancije vlasti posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i smrti 16 ljudi malo ko shvata ozbiljno.

Pogrešan objekat na pogrešnom mestu

Građevinski inženjer Danijel Dašić pričao je za Nova.rs o svim problemima s kojima se susreće ova deonica, a kako kaže, ne treba da se čudimo tome "jer znamo na koji način je otvorena.

"Znamo i sami na koji način je to otvoreno, kako je otvoreno i šta se tu sve dešava, tako da bih ja kratko rekao - pogrešan objekat na pogrešnom mestu, urađen od pogrešnih ljudi. Celo to brdo gde su planirani tuneli i sve to, izuzetno je podvodno, ima veliki nivo podzemnih voda, a vrlo slabu stabilnost za neke konstruktivne radove", kaže on.

Objašnjava da ako se nešto radi na tlu koje nije adekvatno, mora prvo da se uloži mnogo više vremena u proračun tog objekta.

"Drugo, moraćete i da potrošite mnogo više para da biste napravili nešto što je mnogo izdržljivije. Evo sad vidimo da je prva jača kiša totalno isprala tlo, što je ugrožilo stabilnost i same mostovske konstrukcije i prilaznih saobraćajnica, ali sa ovim ekspertima koji nam sad dolaze da nam vode sve živo po ovoj državi, to nije nikakav problem. Kao što recimo imate zvanično saopštenje Železnica da to što su im dva voza ispala iz šina u roku od desetak dana, nema nikakve veze sa sigurnošću i protokom saobraćaja. Tako da mi stvarno živimo u jednoj čudnoj simulaciji života, u kojoj trebamo da se pravimo da je sve dobro".

Ima li razloga za brigu

Sagovornik Nova.rs kaže da je on, kao vozač, izuzetno zabrinut zbog stanja ove deonice.

"Generalno gledano, nije to ništa bezbedno, da se ne lažemo. Tako da razloga za brigu ima", poručuje on i podseća na Prokop.

"Osim Munjinog brda javnost je uznemirila i činjenica da noseći stubovi i grede na Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu nisu adekvatni za težinu zgrade koja je postavljena na njih. Zgrade su postavljene na konstrukciju čak 25–35 puta teže od predviđenog opterećenja, te je došlo do preopterećenja ploče zbog dodatnih komercijalnih objekata iznad perona", rekao je on.