Prema podacima Carine Kosova, priliv robe iz Srbije je prošle, 2021. godine, bio za 37 odsto manji nego 2017. godine kada je Kosovo uvelo taksu od 100 odsto na te proizvode.
Po tim podacima, vrednost priliva srpske robe na Kosovo u 2017. godini iznosila je 450 miliona evra, ili 36,8 odsto više nego 2021. godine, kada je bila 305 miliona evra.
Privrednici i građani koji su govorili za Radio Slobodna Evropa u Prištini rekli su da se posle primene takse od 100 odsto na srpske proizvode, a potom i mere reciprociteta, nisu vratili da kupuju srpsku robu.
Srbija je skoro dve decenije, do 2018. godine, bila glavni izvor robe za kosovsko tržište. Tako je – statistički – svakog dana iz Srbije na Kosovo stizalo robe u vrednosti od po oko 1,2 miliona evra, većinom prehrambene i robe građevinske industrije.
Vlada Kosova koju je predvodio tadašnji premijer Ramuš Haradinaj, u novembru 2018. godine uvela je carinu od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine – koje ne priznaju Kosovo, da bi, kako je rekao, jačali lokalnu proizvodnju, privredu i državnost Kosova.
Posle više od godinu dana, porez je reciprocitetom zamenila Vlada Kosova koju je u to vreme vodio sadašnji premijer Aljbin Kurti.
Reciprocitet je značio da prateća dokumenta srpskih proizvoda bodu u skladu sa zakonima Kosova, što je izazvalo reakcije i protivljenje Srbije. Reciprocitet je uklonio Kurtijev tadašnji naslednik Avdulah Hoti posle oko 50 dana.
Više od godinu i po dana, porezi i reciprocitet doveli su do postepenog smanjenja prisustva srpskih proizvoda na kosovskom tržištu, kao i potražnje za njima.
Po poslednjem izveštaju Agencije za statistiku Kosova, najviše se uvozi iz Nemačke, a od susednih država iz Albanije.
Bonus video – Kosovo postalo meka za rudarenje bitkoina
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar