1
Radnici u Srbiji godinama unazad nalaze se na vrhu liste po broju radnih sati na nedeljnom nivou, pokazuju podaci Eurostata, evropskog zavoda za statistiku. Uprkos tome što radimo na nedeljnom nivou čak četiri sata više od proseka u Evropi, plate nam nisu ni blizu evropskog proseka.
Prema podacima Eurostata o radnim satima koje su tokom nedelje ostvarili stalno zaposleni u 2022. godini, Srbija se za promenu našla na samom vrhu. Zapravo smo prema toj listi rekorderi, jer naši raednici provode čak 44 sata nedeljno na poslu, dok je evropski prosek 40 sati.
Država sa najvećim brojem sedmičnih radnih sati iza Srbije je Švajcarska sa 43,3 radna sata nedeljno, a zatim slede Island sa 42,8 i Grčka sa 42,7 radnih sati u sedmici.
Na Kipru, u Austriji, Portugaliji, Sloveniji, Švedskoj i Poljskoj radi se oko 41 sat nedeljno, dok se u ostalim zemljama radi 40 ili manje sati.
Zarade se, na žalost radnika u Srbiji, ne mogu isto tako poređati.
Prema zvaničnim podacima, prosečna plata u Srbiji u protekloj godini bila je 74.933 dinara odnosno oko 639 evra. U Švajcarskoj, zemlji koja je odmah iza naše po broju radnih sati nedeljno, prosečna zarada je gotovo punih 7.000 evra. To je čak deset puta više od srpskog proseka.
Ta razlika je manja ako se poredimo sa zemljama u našem komšiluku, Hrvatskoj i Sloveniji gde zaposleni prosečno zarade od 1.300 odnosno 1.600 evra.
Radnici u Nemačkoj recimo imaju prosečnu platu od oko 2.300 evra mesečno.
I ponovo se pokazalo – u Srbiji se mnogo radi, a zarađuje mizerno malo.
Predstavnici poslodavaca sumnjaju u podatke
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, očekivano, skeptičan je po pitanju podataka Eurostata, jer mu nije jasno kako su do podataka došli.
Atanacković kaže da, ukoliko su podaci Eurostata zvanični podaci uzeti iz platnih spiskova – to bi značilo da svi radnici koji rade prekovremeno dobijaju novčanu naknadu za prekovremeni rad.
„U Srbiji je, kao i u Nemačkoj i svuda u Evropi, zakon takav da se radi 40 sati nedeljno. Svaki rad duži od toga, mora radniku biti isplaćen“, rekao je Atanacković za Novu.
To na terenu, međutim, nije baš tako. Zaposleni rade prekovremeno i često za to nisu plaćeni. Mnogu su i uslovljeni bez mogućnosti da takav zahtev odbiju. Zakon u teoriji radnike štiti, ali u praksi ne u svakoj firmi.
Atanacković kaže da potencijalno na brojke i poziciju radnika u Srbiji na listi Eurostata, možda utiče i rad stranaca u Srbiji, što je pretežno građevina, gde dnevnica podrazumeva 10 sati rada.
„Ne kažem da jeste tako, ali to je jedna od opcija koja mi pada na pamet. Ali ipak, i u drugim državama takvo je stanje u građevini. Ti podaci Eurostata mi nisu jasni, upitno je kako su do njih došli“, kaže Atanacković.
PROČITAJTE JOŠ
Među podacima Eurostata nisu dostupni za Tursku, Crnu Goru, Britaniju i Severnu Makedoniju. Prema poslednjim dostupnim podacima za te zemlje, iz 2020. godine – u Turskoj se nedeljno radilo čak 48, 3 sata, a u Crnoj Gori 45. U te dve države, radilo se nedeljno više sati nego u Srbiji – u kojoj se u 2020. godini radilo nedeljno 44,3 sata.
BONUS VIDEO Radnici Džinsija koji su otpušteni preko SMS poruke protestuju ispred fabrike
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
