Savić: Sačekati BDP za drugi kvartal, "još ga Zare dava"

Izvor: eKapija"Da pođemo od toga da je naša statistika realno iskazala da smo imali rast BDP-a od pet odsto u prvom kvartalu, mada ja imam velike rezerve prema srpskoj statistici, jer se tamo svašta radi, menjaju se metodologije, prilagođavaju, skraćuju periodi posmatranja..., ali kad kažu imamo visoke stope rasta, postavlja se pitanje na šta merimo te stope rasta – da li merimo na 5.500 dolara BDP-a po glavi stanovnika ili merimo na 120.000 dolara. Koliko je tamo jedan odsto a koliko je ovde 20 odsto", pita Savić.Pa onda, dodaje - kako merimo kako nam je bilo prethodne godine?"Na primer, čovek je imao platu 100.000 dinara pa mu je smanjena na 60.000, a sledeće godine mu se poveća na 80.000, to znači da mu je povećana za 15 odsto, ali on i dalje ima nižu platu nego što je imao pre smanjenja. To sve moramo da imamo u vidu, jer manipulacija statistički brojkama je neverovatna", ukazuje Savić i dodaje da se sve može iskazati kako želiš, samo kad čovek nema savest.On ističe da treba sačekati da se vide rezultati drugog kvartala."Ne može se reći da Srbija nije postigla određene rezultate, ali ni iz tri meseca tumačiti i izvlačiti dugoročne zaključke. Znate, to me podsetilo na jednu leskovačku anegdotu o Zaretu koji ga "još dava". Kad je Dubočica trebalo da ostane u ligi, ne znam s kim su igrali, bio neki Zare, lokalni šoumen, došlo skoro do kraja, Dubočica još nije dala gol i ispada iz lige, a Zare dobio loptu i dribla jednog, drugog, trećeg. Pita neko je l dao gol, kažu nije, još ga dava",  slikovito opisuje Savić.Prema njegovim rečima, na kvartalnom nivou uvek je moguće naći neki sjajan period kad to tumači vlast, s druge strane kad tumači opozicija sve je katarstofa."Ali građani znaju kako im je, da nije baš katastrofa, ali nije baš ni sjajno. Kad čovek teško oboli, uvek ima faza iznenadnog boljitka. Ja neću da kažem da se to dešava Srbiji, ali svakako moramo stvari posmatrati objektivnije i dugoročnije", kaže Savić.On podseća da za Nemačku ta ista Evropska komisija predviđa dvocifrenu stopu pada BDP-a, a za Srbiju između dva i tri odsto."Treba li iz toga da se izvuče zaključak da smo mi bolji od Nemaca? Da li iko u Srbiji misli da će građani Srbije živeti bolje od Nemaca i da će nas kriza pogoditi manje nego njih", pita Savić.Isti slučaj je i sa poređenjem sa Hrvatima."U bivšoj SFRJ, ja to pratim decenijama, Srbija je bila prosek u Jugoslaviji kada je reč o tadašnjem društvenom proizvodu po glavi stanovnika. Kosovo je imalo 30 odsto od toga, Bosna, Crna Gora i Makedonija oko 70 odsto, Hrvatska 190 do 200 odsto, Slovenija 250 odsto. Slovenački BDP je uvek bio 2,5 puta veći od proseka, odnosno od srpskog, a hrvatski skoro dva puta. I još je ostao taj isti odnos. Hrvata ima duplo manje nego nas, a imaju veći BDP od nas. Ali to je politika na Balkanu, u kojoj političari više vremena potroše da nam dokažu nam da je dobro, nego što se trude da nam zaista bude dobro",  zaključuje Ljubodrag Savić.

Nove mere nisu "pametne"

Na pitanje šta misli o dosta "stidljivoj" najavi mogućnosti novih mera pomoći države zbog korona-krize, ovog puta sektorskoj, Savić ponavlja svoj stav da je "država dovoljno učinila da pomogne preduzećima u ovoj krizi i da su sve dalje mere diskutabilne"."Svaka mera koja je diferencirana podrazumeva da od nekog uzmete da biste nekom drugom dali neku pomoć, a problem je što je neće dobiti svi – kaže Savić i kaže da postoji izbor - ili povećati poreze i doprinose za sve, ili smanjiti plate i penzije, ili zaduživanje u zemlji i inostranstvu. Moje je da ukažem da te nove mere nisu pametne, a na svakoj je vlasti da reši šta će raditi", navodi Savić.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram