6
"Sava centar" je još pre četiri godine prodat Miroslavu Miškoviću i njegovoj "Delti", ali u Beogradu i dalje postoji javno preduzeće istoimenog naziva, doduše sa adresom jednog lokala na obodima Novog Beograda. Čelni ljudi te gradske firme, koja godinama, naravno, beleži gubitke, primaju plate kao da i dalje uspešno rukovode čuvenim kongresnim centrom, a samo direktorska zarada iznosi više od 1.800 evra.
Sava centar je kao objekat u novembru 2020. godine prodat “Delta holdingu”, ali istoimeno javno preduzeće nije ugašeno. Vlasnik, odnosno Grad Beograd, je sedište JP „Sava centar“ izmestio praktično iz centra Novog Beograda u Ulicu Mileve Marić Ajnštajn, koja se nalazi na obodima te gradske opštine.
To preduzeće i svi zaposleni sada „rade“ u jednom malom lokalu u okviru stambene zgrade. Ipak, očigledno sasvim dovoljno velikom za troje zaposlenih i još četiri člana Nadzornog odbora, koji verovatno tu ni ne sede.
Na čelu JP „Sava centar“ je dr Đorđe Mazinjanin, kome to inače nije jedina javna funkcija.
Kako se može pročitati u njegovoj imovinskoj karti, Mazinjanin prima platu od čak 213.000 dinara mesečno, odnosno nešto više od 1.800 evra. Prema zvaničnim podacima sa sajta Agencije za sprečavanje korupcije, on je i član Nadzornog odbora “Telekoma Srbije”, a od te kompanije mesečno dobija 181.000 dinara. Prima i penziju od 137.000 dinara.
Funkciju v.d. direktora obavlja praktično nezakonito, budući da je nju izabran još u julu 2018. godine, a u tom statusu mogao je da bude najduže godinu dana.
Početkom dvehiljaditih bio je lokalni funkcioner u beogradskoj opštini Palilula, da bi od 2005. do 2008. bio gradski sekretar za privredu Beograda. Ranije je bio zamenik direktora u Sava centru, potom je objavljao posao izvršnog direktora u istom preduzeću.
Za članove Nadzornog odbora JP “Sava centar” Nemanju Đukića, koji je i predsednik tog tela, Miodraga Pribilovića, Aleksandra Simića i Miloša Jankovića nema zvanično objavljenih podataka koliku tačno naknadu primaju za obavljanje te funkcije.
Đukić je, kako piše u njegovoj biografiji dostupnoj na internetu, na čelu nadzornog odbora JP “Sava centra” od 2014. godine. Pre ovog posla radio je na pozicijama savetnika i konsalting menadžera u više kompanije, od kojih se navodi pojedine privatne produkcije i nekadašnju TV Enter, gde je bio zamenik generalnog direktora.
Miodrag Pribilović je ranije bio i član Veća Opštine Savski venac, a Agencija za sprečavanje korupcije je 2019. godine donela je preporuku za njegovo razrešenje sa obe funkcije, jer nije postupio po njenim upozorenjima i preneo upravljačka prava u svojoj firmi.
Aleksandar Simić, prema dostupnim podacima, je jedan od retkih koji je odavno u Sava centru. Tu se još 1991. zaposlio na poslovima organizatora, a bio je glavni urednik programa kulture.
Jasno je da JP “Sava centar” ne može da posluje u plusu. Prema podacima iz finansijskog izveštaja, prošlu godinu završilo je sa neto gubitkom od 113.899.000 dinara, što je nešto malo manje od milion evra. Gubitak firme je porastao u odnosu na 2022. godinu, kada je iznosio 95.366.000 dinara, odnosno oko 800 hiljada evra.
Prema onom što se može iščitati iz finansijskog izveštaja za 2023. godinu, preduzeće nema prihode ni od prodaje proizvoda ni usluga ni na domaćem ni na stranom tržištu. Kao jedina stavka među prihodima se navode ostali poslovni prihodi od oko 10,5 miliona dinara i skoro tri miliona dinara prihoda od usklađivanja vrednosti.
U pitanju su, po svemu sudeći, subvencije koje je u više navrata preduzeće dobilo od grada Beograda, kao svog osnivača. Poslednja subvencija bila je u februaru ove godine i iznosila je nešto više od miliona dinara.
Na to je tada upozorio član Privremenog veća Beograda Dobrica Veselinović, čija računica se poklapa sa podacima iz finansijskog izveštaja i pokazuje da su upravo davanja iz gradskog budžeta jedna stavka prihoda kojom preduzeće može da se “pohvali” u izveštaju o poslovanju.
„U pitanju je 14 miliona dinara za celu godinu, u drugom kvartalu imamo otprilike tri miliona dinara, u trećem četiri i onda skoro pet miliona dinara u poslednjem kvartalu, što je u zbiru 14 miliona dinara za preduzeće koje ne postoji i ne radi ništa“, objasnio je član Privremenog organa Dobrica Veselinović.
Od toga je, prema onome što piše u finansijskom izveštaju, oko 12,7 miliona dinara otišlo na troškove zarada, naknada zarada i ostale lične rashode.
Zanimljivo je da je sam Grad, odnosno Privremeni organ, kako je svojevremeno objasnio Veselinović, poslednju subvenciju podveo “pod program upravljanje vodnim objektima i uređenje vodnih tokova, zaštitu od poplave, erozija i bujica na vodama drugog reda na teritoriji grada Beograda“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
