Rast minimalca: Koliko traže i na šta su spremne tri strane u pregovorima

„Tražimo da se minimalna potrošačka i minimalna zarada izjednače. Smatram da zaposleni u Srbiji imaju pravo i na dostojanstven život – da neko od svoje plate može da kupi osnovne potrepštine da može da izdržava porodicu“, ukazao je Zoran Mihajlović.On je podsetio da je sa sednici Socijalno-ekonomskog saveta konsenzusom usvojeno da 2021. minimalna cena rada i minimalna potrošačka korpa budu u istoj ravni, i to se nije desilo.„Tražimo da se desi 2022. godine. To znači da bi minimalna zarada trebalo da bude 39.000 dinara“, istakao je Mihajlović.Na pitanje kako se živi sa minimalnom zaradom on odgovara: „Nikako“.Prag siromaštva je, kaže, negde oko 39.000 dinara.„Oni sa minimalnom zaradom su ispod granice siromaštva – neko u Srbiji radi i ne može sebi da obezbedi egsistenciju. To nije dobro. Država treba da razmisli – ljudi odlaze iz zemlje, imamo problem sa nedostatatkom radne snage, mladi ljudi odlaze da obezbede egzistenciju. Ako hoćemo da zadržimo te ljude, da imamo svoju radnu snagu, moramo da dignemo minimalnu zaradu i prosečnu zaradu i plate“, ukazao je predstavnik sindikata.Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca ističe da se ovo udruženje već tradicionalno konsultuje sa privrednicima uoči pregovora o minimalnoj ceni rada.„S jedne strane imate privrednike koji nemau interes kada je reč o minimalnim zaradama, jer su plate kod njih mnogo više, dok s druge strane imate poslodavce kojima svaki rast minimalne cene rada na ivici na kojoj posluju preti da prekinu sa radom“, napominje Pavlović.Generalno, dobra volja postoji među poslodavcima kada je reč o povećanju minimalca. Veći broj poslodavaca to je, kaže i prihvatio.„Rast je uslovljen očekivanjima da će i država preuzeti određeni teret kada je reč o rastu minimalne cene rada. Rast zarada mora biti održiv. U najvećoj meri to znači smanjene poreskog tereta i povećanje neophorezivog dela zarade – da bude čak u visini minimalne cene rada„, ukazuje Ljiljana Pavlović.Poslodavci su, kaže, razmatrali i predloge kako će smanjenje nameta na rad uticati na ubiranje prihoda za državu.„Razmatrali smo predloge Fiskalnog saveta“, navodi ona dodajući da je tu reč praktično o progresivnom oporezivanju – da manje plate imaju manja poreska opretereća, dok veće zarade imaju veće namete.Predstavnik sindiakta ističe da zaposleni jesu na strani poslodavaca što se tiče neophrezivog dela, ali da nisu za smanjivanje poreza i doprinosa na plate, jer to može da ugrozi PIO fond i Fond zdravstvenog osiguranja, pa i isplatu penzija.

BONUS VIDEO: Spaljivanje marihuane u TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=mupspaljivanjevutreobrenovacdz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2203895"]