Kolike penzije mogu da očekuju oni koji čitav radni vek rade za minimalac

“Činjenica je da ogroman broj zaposlenih, posebno onih u privredi, ostvaruju minimalnu zaradu, ili koju hiljadu više od minimalca. Znači, nisu samo privatna preduzeća ta koja su sklona da isplaćuju minimalnu zaradu, i ostatak privrede je u sličnoj poziciji. Ništa nisu u povoljnijoj situaciji ni pomoćno zdravstveno osoblje, kao i zaposleni u prosveti. Posmatrajući samo troškove života i standard zaposlenih ljudi koji primaju minimalnu zaradu, možemo da kažemo da ti ljudi žive na rubu egzistencije”, kaže za Biznis.rs ekonomistkinja i poslovna konsultantkinja Biljana Trifunović.Odlaskom u penziju mnogi izdaci i potrebe se smanjuju, dok sa druge strane rastu, naročito one koje se odnose na zdravstvenu zaštitu, lekove, suplemente i tuđu pomoć.“Zaposleni s pravom mogu da budu nezadovoljni zaradom koju dobijaju. I najčešće se čuju primedbe i komentari da poslodavci zaposlene malo plaćaju. To nije sporno. Međutim, treba se zapitati koliko preduzeća i preduzetnici uopšte zarađuju. Kolike su njihove mogućnosti. Broj privrednih subjekata koji su u blokadi ne smanjuje se, naprotiv. I pre pandemije, veliki procenat privrede je nelikvidan. Sada je privređivanje posebno otežano”, navodi naša sagovornica.

Na koji način poslodavci zaobilaze zakon

Ako se uzme u obzir da Zakon o radu propisuje da se minimalna zarada može isplaćivati samo u izuzetnim okolnostima i ne duže od šest meseci, postavlja se pitanje kako i na koji način poslodavci krše zakon."Najveći broj poslodavca za koje se smatra da isplaćuju minimalnu zaradu, formalno ne isplaćuju baš iznos minimalne zarade, već neznatno iznad tog iznosa, tako da u tom slučaju, kada isplate jedan dinar preko, nemaju obavezu poštovanja ograničenja koja se odnose na isplatu minimalne zarade”, navodi za naš portal poslovni savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić.Prema njegovim rečima, nesporno je da je u prethodnom periodu određen broj poslodavca isplaćivao zarade „na račun“ na koje se obračunavaju porezi i doprinosi u manjem iznosu u odnosu na stvarne zarade. Takođe, nesporno je da je tendencija uvođenja veće poreske discipline i suzbijanja sivog tržišta dovela do toga da se i iznos zarade na koju se plaćaju porezi i doprinosi povećavaju, što je dobro."Ukupno opterećenje zarada porezima i doprinosima za našu privredu veliko je, oko 60-65 odsto. Sa pozicije zaposlenih povećanje minimalne zarade i izjednačavanje sa potrošačkom korpom je opravdano, ali je pitanje da li je to prihvatljivo sa pozicije privrede”, navodi Vasić i dodaje da bi takav korak značajno povećao troškove poslovanja i kod mnogih delatnosti doveo u pitanje konkurentnost.„S obzirom da je nesporno da je opterećenje minimalnih zarada neprimereno veliko, smatram da je neophodno pripremiti ozbiljnu reformu sistema oporezivanja zarada. Vreme je da se smanji poresko opterećenje prihoda od rada i uvede pravedniji sistem progresivnog oporezivanja, smanjenjem poreskog opterećenja manjih zarada a većeg oporezivanja najvećih zarada“, objašnjava on.Kako se obračunava minimalna zaradaKada su u pitanju zarade, država, u cilju rasterećenja privrede svake godine propisuje neoporezivu sumu. Od 1. januara 2021. godine do 31. januara 2022. godine u primeni je neoporezivi iznos zarade u visini od 18.300 dinara mesečno za lice koje radi sa punim radnim vremenom.„Primera radi, jul ove godine ima 22 radna dana, odnosno 176 radnih sati. Kako je propisana minimalna cena rada za jedan radni sat od 183,93 dinara, neto za isplatu zaposlenom je 32.371,68 dinara, dok je bruto osnovica na koju se plaća porez i doprinsi 43.568,73 dinara. Ali tih 11.197,05 dinara koje poslodavac odbija između bruto i neto zarade (ovi doprinosi padaju na teret zaposlenog) nisu jedina plaćanja. Poslodavac ima obavezu, da na ovu sumu obračuna još dodatnih 11,5 odsto za PIO i 5,15 odsto za zdravstveno osiguranje što iznosi 7.254,19 dinara, ukupno iznosi 18.451,24 dinara“, navodi Trifunović i dodaje da iako taj podatak ne zanima radnike, svaki dinar koji se isplati zaposlenom kao zarada opterećen je sa 57 odsto poreza i doprinosa.“Zaposleni vidi samo svoja neto primanja, što je u redu. Mada, ne sme se zaboraviti koliki su realni izdaci za zarade”, navodi ona.Kolika je minimalna penzijaOdredbom člana 19 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, osiguranik može steći pravo na starosnu penziju kada navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili kada navrši 45 godina staža osiguranja.Za žene se primenjuje posebno pravilo, odnosno postupno podizanje starosne granice kod promene uslova za sticanje prava na starosnu penziju u pogledu godina života za osiguranika ženu sa 60 na 65 godina života, i to za po šest meseci na godišnjem nivou, počev od 2015. do 2020. godine. Od 2020. godine starosna granica pomera se po dva meseca na godišnjem nivou, počev od 2021. do 2032. godine.“Korišćenjem prava na prevremenu starosnu penziju, za žene i muškarce utvrđuje se trajno umanjenje iznosa prevremene starosne penzije za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenja opšte starosne granice (na godišnjem nivou 4,08 odsto). Definisan je limit umanjenja, odnosno penzija se umanjuje najviše do 20,4 odsto", ističe Trifunović i dodaje da je procedura za utvrđivanje iznosa penzije složena i da su uvedeni lični koeficijent na radu, koeficijent za bolovanje, radni staž…S obzirom da se uzima ceo radni staž prilikom obračuna penzije, najlakše se može izvršiti predračun buduće penzije, procentom od 80 odsto od prosečne zarade. Drugi način je odlaskom u PIO, i po matičnom broju službenici fonda za par minuta mogu da izračunaju i daju obaveštenje kolika bi bila penzija u tom trenutku."Primera radi, muškarac koji ostvaruje penziju, a ima navršen staž osiguranja od 40 godina i lični koeficijent 1 jer su mu ostvarene zarade na nivou prosečnih zarada u Republici, ima ukupne lične bodove – 40. Kada se oni pomnože sa vrednošću opšteg boda sada važećeg od 604,51 dinar njegova penzija bi iznosila 24.180,40 dinara. Kako god da se računa, suma je mala, i sa ovakvom penzijom teško se živi. Zato ima sve više penzionera koji aktivno rade, kako bi popunili kućni budžet", zaključuje naša sagovornica.*****Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram