Radovi bez dozvole kod Latinske crkve u Nišu: Ne zna se ni ko gradi, ni šta se gradi

Godine 1963. Latinska crkva u Nišu stavljena je pod zaštitu države.

"Ovo je jedna čudesna lepotica Vizantijska", kaže Miša Rakocija, istoričar umetnosti za N1.

Godine 1983. kategorisana je kao kulturno dobro od velikog značaja.

"Jednostavno, nema takve. Retke su prednemanjićke arhitekture, retko je ovako dobro očuvana Vizantijska crkva", pojašnjava Rakocija.

Godina je 2025. Deset vekova, 1.000 godina od kada je izgrađena, odmah ispod crkve neko je opet počeo da gradi.

"To Zavod sigurno nije dao. Jedno sigurno znam - 35 godina sam radio u Zavodu za zaštitu spomenika, kad nešto tako hoćete da uradite onda to radite vikendom, da institucija ne zna", naglasio je Rakocija.

Ispostaviće se da institucije niko pre radova nije ni pitao. Od poznatih činjenica, sem da se radilo vikendom, zna se da je tu ispred crkve bila cisterna, da su radove primetili i reagovali građani, ali da radnici nisu hteli da kažu po čijem nalogu rade.

Uobičajeni izveštaji sa početka i kraja različitih radova, različitih svečanih otvaranja sada izostaju, ovo je jedinstven slučaj po tome što sada radove niko neće da prizna.

"Dozvoljavate sebi da skrnavite jedno ovakvo obeležje. Nakon prijave meštana niko neće da prizna. Niti se zna ko radi i šta radi. Samo smo svedoci da se urušava srednjevekovni objekat, jedan od najstarijih na Balkanu koji je u ovako dobrom stanju", kaže Slaviša Dinić, odbornik u Skupštini opštine Pantelej.

Traju nagađanja ko je tajanstveni ktitor građevine koja bi nikla na ovoj betonskoj podlozi.

"To je neko ko je ili mnogo neobavešten, ili mnogo ne voli ni grad i nas sve", ocenjuje Rakocija.

Prema našim saznanjima, to bi, ipak, mogao da bude neko kome je u opisu posla upravo da brine - niška opština Pantelej, jer kako saznajemo, nakon što su radovi bez dozvole prekinuti, obratili su se Zavodu i tražili dozvolu. Struka kaže, ovim su već dovoljno uradili.

"Probijeni su kulturni slojevi, ispod crkve je srednjevekovna nekropola gde su natkriveni nakit, artefakti iz 11. i 12. veka. I meštani znaju da su tu i ljudske kosti. To je sad sve probijeno, presečeno", tvrdi istoričar umetnosti.

Crkva građena i 1.000 kasnije prepoznatljivim vizantijskim stilom, a koji stil arhitekture je planiran za novu građevinu, na ovoj osmougaonoj osnovi, šta bi to moglo da bude, u Matejevcu se nadaju da neće ni saznati. Ali se nadaju da saznaju ko je izvođač i na koga da se adresira odgovornost, jer je ovo kažnjivo delo, regulisano Zakonom o zaštiti kulturnih dobara.