Vlast planira donošenje posebnog plana za Kalemegdan: Izgradnja gondole mogla bi da bude samo početak

Kalemegdanska tvrđava spomenik je kulture i zaštićeno dobro, a u urbanističkim planovima predviđeno je da na njoj budu zelene površine i objekti javnih službi i ustanova kulture. Ipak, Sanja Solarević, samostalna odbornica u Skupštini opštine Savski venac, navodi da je izmenama Plana generalne regulacije koji je trenutno na javnom uvidu potencijalno ugrožen i Kalemegdan.

Ona navodi da je Goran Vasić, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture kome se trenutno sudi u slučaju Generalštab, naveo da je za celo područje Kalemegdana potrebno da se izradi prostorni plan područja posebne namene, odnosno "ista vrsta plana kao za Beograd na vodi ili leks specijalisa kojim je legalizovano rušenje Sajma".

“Nadležni Prostorni plan područja posebne namene tretiraju kao Plan višeg reda, čime će faktički moći da se ogluše o sve dosadašnje, važeće planove. Biće ista situacija kao sa Sajmom i Beogradom na vodi", kaže Solarević.

Kako zaustaviti gondolu?

U ovom trenutku, prema njenim rečima, najveća opasnost preti nam od gondole.

“Dovoljno je da usvajanjem legalizuju gondolu kroz plan višeg reda, pa Kalemegdan onda neće moći da bude na UNESKO-voj listi. Prostorni plan područja posebne namene je osnov za građevinske dozvole, koje će omogućiti izgradnju gondole. Sad je važno da što više građana podnese primedbe do 24. februara i da sprečimo plan detaljne regulacije. Moguće je podneti amandman Skupštni grada koji bi trebalo da potpiše 500 građana. Ukoliko usvoje ovaj Plan, pored Sajma i Terazijske terase, Ade Ciganlije i novobeogradskog bloka 18, preti nam opasnost i da izgubimo Kalemegdan kakav danas poznajemo i ko zna koje još druge malverzacije”, upozorava Solarević.

Da vlast ne odustaje od gondole, pokazuje i to što je realizacija tog projekta predviđena beogradskim budžetom.

“I dalje stoji rezervisano u budžetu Beograda 420 miliona dinara za gondolu, što znači da vlast nije odustala od ovog projekta. Doduše, u budžetu stoji da će se ova sredstva koristiti tek u 2028. godini, ali to ne znači da se plan ne može avanzovati u nekom momentu”, kaže za Nova.rs Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu.

On objašnjava zašto je ovaj projekat neisplativ i sumanut.

“Sa jedne strane razumem nameru da se direktno poveže park Ušće sa Kalemegdanom, koji nije dovoljno iskorišćen u kulturno-istorijsko-turističkom aspektu, ali Zakonom o kulturnim dobrima i odlukom po kojoj je Beogradska tvrđava i njena neposredna blizina proglašena za spomenik kulture, nisu zaštićeni samo padina, zidine i park, već i vizura na tvrđavu. Zato je gondola glupa i štetna odluka, a uvidom u studiju izvodljivosti, tvrdim i da je neisplativa. Mnogo pametniji projekat je žičara koja povezuje novobeogradsku obalu Save preko Ade Ciganlije sa Košutnjakom. Nažalost, jedna velika greška je već napravljena - dozvola da se izgradi takozvani K-distrikt u Donjem gradu. Drugu grešku ne smemo sebi dozvoliti”, kaže za Nikola Jovanović, direktor.

Gradnju gondole na Kalemegdanskoj tvrđavi, po želji Aleksandra Vučića, vlast planira još od 2019, a tome se usprotivila celokupna stručna javnost. Taj projekat zaustavio je Upravni sud, nakon što je RERI uložio prigovor, nakon čega je poništena građevinska dozvola koju je izdalo Ministarstvo građevinarstva.

Suzana Vasljević, Vučićeva medijska savetnica, izjavila je da niko ne može da spreči predsednika države da taj projekat bude realizovan.

"Predsednik Vučić se jako radovao gondoli na Zlatiboru, raduje se i gondoli na Kalemegdanu. Niko ne može u tome da ga spreči. Niko ga neće sprečiti da i taj projekat završi. Znam čoveka”, rekla je Vasiljević.