Zbog Beograda na vodi i EXPO 2027. ruši se simbol Beograda: Arhitekta za Nova.rs o udaru vlasti SNS na Sajam

Iako pravnog osnova za rušenje hala Beogradskog sajma za potrebe proširenja “Beograda na vodi”, ali i izgradnje objekata EXPO 2027, još nema, motori u bagerima već su zagrejani. I pre usvajanja prostornog plana i neophodnih dozvola, krenulo je rušenje ‚nelegalnih objekata‘, a vremenom će biti potrebno ukloniti i ostale, legalne hale, kako bi na njihovom mestu nikle luksuzne zgrade stambenog, poslovnog i komercijalnog kompleksa.

Beograđani su sinoć potrešeni informacijom da je i pre pribavljanja obaveznih dozvola počelo dugo najavljivano rušenje. Za početak je uklonjena „Slikarnica“, atelje koji su koristili slikari za pravljenje dekoracija za Beogradski sajam, zbog čega su se građani, na poziv studenata u blokadi, jutros okupili da protestom, fizički, odbrane simbol svog grada.

Put režimskog rušenja, a potom i izgradnje za potrebe, pre svega Beograda na vodi, proždire sve pred sobom. Na redu su Beogradskog sajma, kompletne Ade, rukavca Ade Ciganlije, potom teritoriju Šećerane, koja je inače proglašena kulturnim dobrom, pa dalje niz Topčidersku reku, čime se kraj uzurpatorskom rušenju, zapravo i ne vidi.

“Ne može ništa da se ruši, niti gradi, dok nije pravno regulisano. Ne možete da zidate privatnu kuću dok ne dobijete građevinsku dozvolu. Ova situacija sa Sajmom nije pravno pokrivena jer je planska dokumentacija još u proceduri i ništa ne sme da se radi dok ne bude verifikovana“, objašnjava za Nova.rs Slobodan Maldini, arhitekta.

Promenjena kompletna kadrovska struktura

„U Upravi Sajma, pre rušenja, došlo je ‚preko noći‘ do kadrovskih promena. Kompletan rukovodeći milje je promenjen. Sad su tu ljudi koji treba da podrže i sprovedu političke odluke, što je vrlo uznemirujuće. Sad oni kreću da ruše prvo sporedne objekte, čime opipavaju puls građana. Na taj način će videti kako to što su zamislili mogu i da izvedu sa što manje buke. Uprava Sajma demantovala je rušenje, ali nemamo obrazloženje zašto se bilo šta ruši. Bez obzira što se radi o perifernom objektu, tzv. Slikarnici, reč je o rušenju, a važna je kvalifikacija. Nije dozvoljeno uklanjati nijedan objekat pre nego što se donese planski akt i izda dozvola. Mi se sad, kao građani, nalazimo između demantija i onoga što je situacija na terenu i u strukturi upravljanja Sajma“, kaže Maldini.

Režim se jasno zalaže za rušenje Sajma, a paralelno donosi Leks specijalis da zaštiti EXPO 2027.

„Dešava se apsurdna situacija u kojoj vlast donosi novi zakon Leks specijalis za objekte EXPO, koji po članu 27 ne smeju biti srušeni. Zašto neko štiti nešto o čijem rušenju niko i ne govori, a nezakonito ruše nešto o čemu svi pričamo. Vlast priprema zaštitu objekata koji još nisu ni izgrađeni, što je besmislica. Ovo sve govori nam da je kraj ovakve vrste urbane politike blizu i da oni koji su svesni toga, pokušavaju da učine što više promena koje su zamislili dok još to mogu. Ukoliko dođe do promene vlasti, nova vlast može da naloži da se vrati Sajam u prvobitno stanje, a onda će se govoriti o odgovornosti onoga ko je to bespravno rušio, o posledicama i o naplati štete“.

Blokade, pa tužba i dugotrajni sudski proces

Šta je druga strana medalje?

„U pravnom smislu oni koji štite Sajam kao spomenik kulture bi trebalo sada da se okrenu krajnjim pravnim sredstvima i da izdejstvuju zabranu rušenja. Ukoliko ne postoji pravni osnov, postoje pravne mogućnosti da se tako nešto zaustavi, a sad je lopta na teritoriji advokata, koji bi trebalo da reaguju i pravnim sredstvima spreče rušenje ili dovedu u pravnu regulativu. S obzirom na neuspeh fizičke odbrane Savskog mosta, pokazalo se da je takvo sprečavanje rušenja neuspešno“, naglašava Maldini.

Sajam se, ističe on, može braniti telima, protestom, ali i to će biti neuspešno.

„Blokade su samo dobre jer skreću pažnju javnosti i političarima. Ipak, ovde postoji mogućnost da se pokrene ozbiljna tužba jer odbrana je daleko efektnija i uspešnija na pravnom polju. Potreban nam je jedan ‚mamutski‘ proces, ne samo za Sajam već za ceo Beograd na vodi, koji može da traje decenijama. Za to vreme sve bi moralo da stane, dok proces ne bude okončan. Koliko je to moguće u Srbiji, zemlji autokratskog režima, ne znam, ali ako je zakonom moguće, treba pokušati“, smatra Maldini.

Za sada je donekle sigurno da će “preživeti” samo Hala 1, jer je proglašena za spomenik kulture. Da je izuzetna vrednost i ostalih hala bila prepoznata, pokazuje činjenica da su i one bile tretirane kao spomenik kulture, ali samo nekoliko dana tokom 2009. godine, a potom im je zaštita ukinuta.

Podsećamo da je Uprava Beogradskog sajma oštro je demantovala navode pojedinih medija da je počelo rušenje Beogradskog sajma. Kako se navodi, u sklopu radova na uređenju obaloutvrde reke Save, uklonjena su dva nelegalna objekta, za šta, kako kažu, postoje pravosnažna inspekcijska rešenja izdata od strane nadležnih organa Grada Beograda.

Studenti u blokadi i inicijativa stručnjaka za očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa Srbije, sinoć su pozvali građane na blokadu beogradskog Sajma, u Bulevaru Vojvode Mišića. Građane je u bulevaru sačekao kordon policije, a nekoliko demonstranata je privedeno, među njima i narodni poslanik Srđan Milivojević, arhitekta Miljan Salata, jedan student Arhitektonskog fakulteta i građanka iz zbora.

***