0
Stigla je nova godina, ali građane Srbije i dalje muče stari problemi. Tokom 2022. godine borili smo se sa galopirajućom inflacijom i poskupljenjima i, nažalost, ta se borba prenosi i na 2023. godinu, zbog čega smo istraživali – kako građani mogu da uštede? Odgovor na ovo pitanje u pet koraka za Novu.rs dala je finansijska savetnica Karolina Herbut.
Naša sagovornica kaže da najpre treba da odredimo sumu koju želimo da uštedimo/ostavimo sa strane.
“Dakle, ko koliko želi, ali je važno da se odredi iznos. Ono što bi bilo najbolje je da građani krenu mesečno sa štednjom I sa strane ostave makar 1.000-2.000 dinara čim prime platu”, navela je Herbut.
Pročitajte još:
Naravno, dodaje Herbut, svi mi trošimo više oko praznika, ali ukoliko nam neko umesto poklona da novac, to može da se ostavi sa strane, a isto može da se uradi I kada novac dobijemo, recimo, za rođendan.
Herbut navodi da treba da napravimo plan raspoređivanja prihoda I, ono što je važno, a mnogi preskaču, da obavezno beležimo troškove I zaradu.
“Treba da zapišemo troškove za hranu, druženja, zdravlje… Uglavnom, da napravimo te grupe troškova i pratimo ih. I to ne da ih pratimo u glavi, najbolje je na nekoj mobilnoj aplikaciji, budući da i papir možemo da izgubimo lako. Tu ćemo onda videti gde možemo da smanjimo troškove i uštedimo. Od tog momenta možemo da razmišljamo o tome gde smo potrošili novac, a nismo morali”, ističe naša sagovornica i tvorac programa koji građane edukuje o tome kako da u što kraćem roku uštede 1.000 evra.
Sledeći korak – razmisliti o tome na šta ne moramo da trošimo pare.
“Onda ćemo imati više sredstava koja možemo da usmerimo na nešto drugo”, objašnjava Herbut.
Takođe, naša sagovornica ističe da čak i obroke treba pažljivo planirati jer može mnogo da se uštedi.
“Ne samo da treba da pravimo spisak za kupovinu, nego i plan obroka, šta ćemo na primer naredne nedelje da spremamo. Naravno, treba pratiti akcije, ali ne samo visinu same akcije jer nekad poletimo kad vidimo sniženje, a ne primetimo da je određenom artiklu ta cena redovna u nekoj drugoj prodavnici”, dodaje ona.
Herbut objašnjava da građani treba da se fokusiraju na veće iznose kako bi najbrže i najbolje uštedeli.
“Dakle, ne da gledamo kako da uštedimo 50 dinara, nego da vidimo gde je prostor za značajnije uštede”, dodaje.
A to, ističe naša sagovornica, se najbolje prepozna kada se redovno prate troškovi.
Ako prethodna četiri koraka nisu dovoljna da bi se došlo do uštede, građani treba da razmotre opcije za povećanje prihoda i dodatne zarade.
“Svako ima neku mogućnost za to, bilo kratkoročnu ili dugoročnu. Možemo I da unapredimo naše veštine koje će nam omogućiti da jednog dana zaradimo više. Dakle da se fokusiramo, pored štednje, i na to šta mi možemo da uradimo, u skladu sa našim mogućnostima, kako bismo zaradili više”, ističe Herbut.
“Sve ovo mnogima deluje kao nešto što su čuli milion puta i što ne funkcioniše. Ali treba da se zapitaju da li su nekada zaista pokušali, da li su ispoštovali sve savete i koliko su u tome istrajali”, zaključuje naša sagovornica.
BONUS VIDEO Koliko inflacija poskupljuje slave
