0
Najnoviji podaci Eurostata pokazuju da je u Evropskoj uniji prošle godine 89 odsto građana između 16 i 74 godine koristilo internet, a čak 72 odsto na ovaj način kupovalo različite proizvode i usluge.
Stručnjaci tvrde da će se i posle završetka pandemije kupci teško vraćati klasičnim navikama, te se očekuje da će mnogi koji su u ovim vremenima počeli da kupuju preko interneta ostati verni onlajn nabavci. Međunarodna analitička kompanija „Global data“ saopštila je nedavno da predviđa da će se i u budućnosti čak 40 odsto odeće i obuće i dalje prodavati preko interneta, što je značajno više nego pre početka ove zdravstvene krize. To znači da će mnogi trgovci zatvoriti radnje ako se ovakav trend nastavi, što se već sada može primetiti i u većim gradovima u našoj zemlji.
„Global data“ predviđa da će u kratkom periodu mnogi prodajni prostori ostati prazni, oni koji su u vlasništvu promeniće namenu, a čak i velike modne kuće povlače se iz tradicionalne prodaje i šire posao preko interneta.
Najnoviji podaci Eurostata pokazuju da je u Evropskoj uniji prošle godine 89 odsto građana između 16 i 74 godine koristilo internet, a čak 72 odsto je onih koji su na ovaj način kupovali različite proizvode i usluge. Ukupna onlajn trgovina povećana je za četiri odsto u odnosu na 2019. godinu.
U nekim zemljama poput Srbije onlajn trgovina vrtoglavo raste budući da do sada nije bila toliko zastupljena i da i naši građani ubrzano menjaju navike. Samo u 2019. godini na ovaj način je ostvaren promet od 328 miliona evra, dok je 2016. iznosio 221 milion evra. Istraživanja pokazuju da u poslednje četiri godine onlajn trgovina u Srbiji raste po stopi do oko 14 odsto godišnje.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveći broj kupaca u našoj zemlji na internetu je kupovao odeću i sportske proizvode (52 odsto) i sportsku opremu (26 odsto), petina kućne uređaje, nešto malo manje kompjutere i tablete, ali i nameštaj i igračke. Više od osam odsto kupaca na internetu je naručivalo hranu iz restorana. Na odluku potrošača da odaberu elektronsku umesto obične trgovine uticala je činjenica da su ljudi tokom pandemije provodili više vremena kod kuće i za računarom.
Krajem godine su objavljena istraživanja koja pokazuju da 36 odsto potrošača ne planira da se vrati u tradicionalne prodavnice. Domaći stručnjaci su još pre početka krize tvrdili da elektronska trgovina u Srbiji i dalje nije na zadovoljavajućem nivou. Iako su u poslednjih nekoliko godina ostvarivane jako visoke godišnje stope rasta prometa, zbog niske osnovice ipak smo zaostajali za razvijenim zemljama.
Naši internet korisnici u odnosu na zemlje u okruženju, a posebno one najrazvijenije, najmanje su kupovale onlajn. U svetu se na onlajn kupovinu troši neuporedivo više novca nego u Srbiji. Prema podacima „Statiste“, prosečan internet korisnik u Srbiji u 2019. je trošio oko 80 dolara, što je za 20 odsto manje nego u Albaniji, a deset puta manje nego u Austriji. Zaostajemo i za drugim zemljama regiona, a za najrazvijenijom Velikom Britanijom čak 15 puta.
Onlajn trgovina raste i u Evropskoj uniji. Samo jedan od 10 stanovnika u Holandiji, Danskoj ili Velikoj Britaniji prošle godine nije kupovao preko interneta, više od 80 odsto građana Nemačke, Švedske, Irske kupovalo je onlajn, dok su zemlje sa najmanje onlajn kupaca Bugarska (42 odsto), Rumunija (45) i Italija (49). Iako je Rumunija među zemljama u kojima je elektronska trgovina najmanje rasprostranjena, ona poslednjih godina beleži i najveći rast u EU – čak 27 odsto, a ovaj vid kupovine raste i u Hrvatskoj, Češkoj i Mađarskoj.
Prema podacima Eurostata, čak 64 odsto kupaca u EU opredeljuje se za garderobu i obuću. Na drugom mestu su filmovi i serije, koje je na ovaj način nabavljalo 32 odsto kupaca, slede dostave iz restorana i keteringa (29 odsto), zatim kupovina nameštaja, kozmetičkih proizvoda, knjiga i časopisa, kompjutera i mobilnih telefona i muzike.
