0
U poslednjih desetak godina kao da je nastala rudarska renesansa. Dok razvijene zemlje gledaju kako da pređu na čistu privredu, nove poslovne prilike pronalaze u Srbiji, koja kao da nema problem da se "zaprlja". Poslovni partneri pristižu iz Australije, Kanade i Kine, dok se građani koji žive u neposrednoj blizini rudarskih basena pitaju - a gde ćemo mi?
Kada se u svetu preporučuje Srbija, tradicionalno u prvi plan ističu se prirodna bogatstva – reke, šume, banje.
Ali, strance sve više zanimaju i ona ispod zemlje – rudna. Niske rente, slab sistem nadzora količina iskopane rude, kontrole kvaliteta i bezbednosti, faktori su zbog kojih je ovde atraktivno ulagati, smatraju u Centru za ekologiju i održivi razvoj, piše N1.
Uz to, poslovi se dogovaraju „jedan na jedan“ između investitora i predstavnika vlasti.
„Oni su ti koji odlučuju da će rudnici biti otvoreni i kroz memorandume o razumevanju oni njima garantuju izdavanje dozvola, čime se apsolutno minira demokratski proces i to se transformiše u finansijsku dobit. Oni još dobijaju dodatnu pomoć, a to je da im se blagonaklono gleda na nepravilno stečene dozvole“, kaže Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a.
Inostrane firme kao da se utrkuju koja će prva da zabije kramp.
Već odlično poznati „Rio Tinto“ oko Loznice planira rudnik minerala jadarita iz kog će da izvlači litijum i bor. Kineski „Ziđin majning“ najavljuje projekat „Čukaru Peki“ u okolini Bora. Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo mu je dozvolu za iskopavanje bakra i zlata u junu. Kompanija Euro Lithium istražuje molgućnosti za otbvaranje rudnika litijuma i bora u valjevskom kraju, dok relativno novi igrač – Balkan Mining and Minerals Limited, podružnica australijskog Jadar Lithium – priprema projekat istraživanja bora i litijuma u Rekovcu i Pranjanima.
Gotovo svaki projekat ili njegovu najavu prati nezadovoljstvo lokalnog stanovništva i eko-aktivista. Tako je i u slučaju Pranjana i još četiri sela u blizini.
Deo meštana tog kraja ne želi rudarske kopove, već poljoprivredu i svoja ognjišta. Kažu, imali su prilike da se uvere na slučaju RioTinta šta donose samo istraživanja.
„Nas niko nije ni informisao, niti pitao za bilo šta. Nit’ država, niti ove dve firme koje sam spomenula. Svi oni prave račun bez krčmara, kako mi to ovde volimo da kažemo“, kaže Ljilja Bralović iz udruženja „Suvoborska greda“.
U inicijativi „Ne damo Jadar“ sumnjaju da su firme koje su se pojavile u Rekovcu i Pranjanima povezane sa RioTintom, iako kompanija to negira.
„Pustiti jednu kompaniju, prepustiti jedan narod da se ona njime bavi, da ona bukvalno „čerupa“ na terenu, mi ne vidimo bilo kakvu vezu pravne države i onoga što se ovde dešava“, kaže Marijana Petković iz inicijative.
Petković poručuje – teško je više i ispratiti koliko se takozvanih „istraživačkih“ firmi otvara i zatvara, a nema nikog da izađe i objasni šta je zaista posredi.
Bonus video: Nova.rs u zelenoj dolini koju Rio Tinto hoće da pretvori u rudnik
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
