Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković rekla je, gotovo ne trepnuvši, da inflacija u Srbiji iznosi 15 odsto, a da to još uvek nije vrhunac – u novu godinu ući ćemo sa još većom inflacijom. Očigledno je da ni sama guvernerka ne zna dokle bi vrtoglavi rast cena mogao da se nastavi, s obzirom na to da su građani Srbije čitave godine slušali o tome da će kraj 2022. doneti i stabilizovanje inflacije, koja je u našoj zemlji sada već galopirajuća. Pretpostavke ekonomista nisu optimistične - rastu cena u Srbiji se ne nazire kraj, a scenario iz devedesetih godina prošlog veka, kada su se usled hiperinflacije, cene menjale u dvocifrenim procentima na svakodnevnom nivou - mogao bi da se ponovi.
Tabaković je, prilikom predstavljanja izveštaja o oktobarskoj inflaciji, koja prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosi 15 odsto, priznala da je ona veća od očekivane, ali da još uvek nije dostigla pik.
„Bila bih neodgovorna i neozbiljna ako bih tvrdila da je ovo pik“, rekla je tada Tabaković.
Kako se navodi u izveštaju NBS, i u novu godinu ući ćemo sa visokom stopom inflacije, a znatniji pad osetiće se tek u drugoj polovini 2023.
A da se rastu cena ne nazire kraj, potvrđeno je i od Ministarstva rudarstva energetike. Naime, već od prvog januara 2023. godine, struja za domaćinstva i privredu, kao i prirodni gas – poskupeće.
S obzirom na to da se većina građana Srbije ne bi složila sa zvaničnom statistikom, postavlja se pitanje kako se inflacija uopšte obračunava. Kako je Tabaković objasnila, prate se cene 658 proizvoda i to po metodologiji koja je ustanovljena od strane evropskih institucija.
PROČITAJTE JOŠ
To u praksi znači da je 658 proizvoda poskupelo u proseku za 15 odsto, a samim tim postoje i proizvodi koji su poskupeli više.
Tako je, prema zvaničnim podacima RZS, za godinu dana mleko poskupelo 63,5 odsto, a jaja 55,5, što je daleko iznad 15 procenata.
Kako za portal Nova.rs kaže profesorka Ekonomskog fakulteta dr Danica Popović, inflacija od 15 odsto u Srbiji „nije ništa“, kada se u obzir uzme istorija drastičnog rasta cena na ovim prostorima.
Naime, vrhunac inflacije zabeležen je u periodu od decembra 1993. do januara 1994. godine, kada je ona iznosila čak 313 miliona odsto.
„Ako me pitate da li inflacija može da dođe do 313 miliona odsto, ja kažem da može i više od toga“, nije optimistična dr Popović.
Naša sagovornica navodi da ovo, međutim, nije ekonomsko, već političko pitanje.
Ona dodaje da u Vladi Srbije ne postoji kompetentan kadar, te da nikakva kontrola štampanja novca i rasta cena, koja bi dala rezultate, ne postoji.
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju dr Goran Radosavljević kaže da je u čitavoj priči o rastućoj inflaciji barem jedna stvar dobra – Jorgovanka Tabaković konačno je rekla istinu.
„Guvernerka je konačno priznala da ne zna kada će doći vrhunac inflacije, niti kada će ona početi da se smiruje, suprotno svemu što je govorila do sada – da nas krajem godine, tačnije u poslednjem kvartalu, očekuje pad. S druge strane, problem je što centralne banke sada nemaju mnogo instrumenata za suzbijanje inflacije, s obzirom na to da postoje i mnogi eksterni faktori koji utiču na njen rast“, kaže Radosavljević.
Kao što profesorka Popović nema pozitivne prognoze, nema ih ni Radosavljević. Naime, on za Nova.rs ističe da značajan rast inflacije u Srbiji tek predstoji, pogotovo kada su u pitanju energenti.
Radosavljević ističe da potrošači u Srbiji praktično nisu ni osetili rast cena energenata kao što su osetili građani drugih evropskih država, u kojima su energenti poskupeli i do 50 odsto.
On dodaje i da se tržište nafte donekle stabilizovalo, ali kada je u pitanju struja, situacija je potpuno drugačija.
Pored energenata, sasvim je sigurno da će se nastaviti vrtoglavi rast cena hrane, ali i svih ostalih proizvoda koje građani svakodnevno koriste.
„Inflaciji se zaista ne nazire kraj, i ko zna dokle će se njen rast nastaviti. Ako u celoj ovoj situaciji postoji nešto što je, uslovno rečeno, pozitivno, to je što će se sledeće godine inflacija meriti na osnovu cena koje su aktuelne sada, pa ne bi trebalo da dođe do velikog rasta“, kaže Radosavljević.
Naš sagovornik zaključuje da je problematično to što mere Evropske centralne banke, čije odluke utiču i na nas, ne daju preterane rezultate.
BONUS VIDEO Brkić: Od inflacije ćemo se oporavljati sledeće 2 godine
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare