Kako je saopšteno iz Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u oktobru iznosila je 15 odsto. U praksi, to znači da su cene od oktobra 2021. do oktobra 2022. godine povećane u proseku 15 odsto.Međutim, takođe prema podacima RZS-a, cene osnovnih proizvoda znatno su više "skočile" od pomenutih 15 odsto.

Tako su cene energenata za 19,2 odsto više u odnosu na oktobar prošle godine. Cene peleta, drva i uglja za godinu dana porasle su za čak 48,9 odsto.Za tačno godinu dana, hrana je, prema zvaničnim podacima, poskupela u proseku 23,9 odsto. Grupa u koju spadaju mleko, mlečni proizvodi i jaja je ona u kojoj su zabeležena najveća poskupljenja – čak 39,6 odsto. Druga namirnica na listi poskupljenja je riba, čije su cene sada više za 25 odsto.Slede hleb i žitarice sa poskupljenjem od 23,5 odsto, povrće od 22,3 i kafa, čaj i kakao sa rastom cena od 21,7 procenata.

Namirnica koja u Srbiji postaje sve veći luksuz, meso, poskupela je, prema zvaničnim podacima, 19,3 odsto.Za 27,3 odsto poskupela je i stambena renta.

Vrhunac inflacije nam tek predstoji

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković rekla je da je oktobarska inflacija veća od očekivane, ali da još uvek nije dostigla pik.

"Bila bih neodgovorna i neozbiljna ako bih tvrdila da je ovo pik", rekla je Tabaković.Kako se navodi u izveštaju NBS, i u novu godinu ući ćemo sa visokom stopom inflacije."Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije", navode iz NBS.Kako za portal Nova.rs ističe predsednik Resornog odbora za privredu i finansije i potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić, osnovni cilj NBS je postizanje i održavanje stabilnosti cena, a Jorgovanka Tabaković je u poslednjih godinu dana četiri puta javno davala potpuno pogrešne prognoze o inflaciji.On podseća da je guvernerkina prva procena predviđala da će inflacija krajem 2022. godine biti između 1,5 i tri odsto, ona zvanično iznosi 15 procenata.

"U poslednjoj prognozi najavila je pad inflacije od kraja septembra, što se takođe nije dogodilo", navodi Nikezić.Kako dalje ističe, najgore je to što građani plaćaju neuporedivo više troškove inflacije od zvaničnih, pošto je, kako navodi, u poslednjih godinu dana meso poskupelo 30 odsto, jaja 44, šećer 54, mleko 66, dok je u istom periodu prosečna plata povećana za devet, a penzija za pet procenata.

Šta treba da preduzmu nadležni?

Kako za Nova.rs objašnjava profesor dr Ljubomir Madžar, visoka inflacija u Srbiji dobrim delom je uslovljena spoljnim faktorima nad kojima nemamo kontrolu.

"To su prvenstveno skupi energenti, visoke cene hrane u svetu, a samim tim je i uvoz ovih dobara skup. Ona mala margina koja jeste pod kontrolom vlasti je fiskalna politika, koja mora da se dozove pameti. Ne smemo da imamo izdatke koji nam nisu neophodni, kao što su džinovski stadioni čija se gradnja najavljuje. Investiranje u tom pravcu podseća na autoritarne vođe – i Hitler je patio od velelepnih građevina, a velike zgrade voleo je i Staljin", kaže Madžar.

On dodaje da mu investiranje u stvari koje nisu neophodne za građane Srbije liči na "bolest autoritarnih čelnika"."Fiskalna politika mora pod hitno da se dovede u red", zaključuje naš sagovornik.S druge strane, monetarna politika, odnosno kontrola ponude novca od strane centralne banke, bolje funkcioniše od fiskalne, koja se bavi pribavljanjem novca u državnu kasu i raspoređivanjem njegovog trošenja.

"Mi smo dugo živeli na inflaciji od nekih dva odsto upravo zahvaljujući monetarnoj politici. Ona treba da nastavi da ide u ovom pravcu, ali ne bi bilo loše da nadležni razmisle o tome da je, od povećanja referentnih kamatnih stopa bolje da se emituje manje novca", zaključuje Madžar.

Nikezić predlaže konkretne mere

"Mi već šest meseci predlažemo konkretne mere za zaustavljanje inflacije, koje predviđaju prestanak štampanja novca, utvrđivanje strukture cena 100 osnovnih proizvoda, ograničenje trgovačkih marži, oporezivanje ekstraprofita za trgovce hranom i energentima, zaustavljanje projekata koji nisu neophodni, a finansiraju se novim zaduživanjem i povećanje plata kroz promenu sistema finansiranja zdravstva. Konačno, SSP već godinama insistira na ulaganju u poljoprivredu, najveći prirodni resurs kojim Srbija raspolaže, kako bi se eliminisao osnovni izvor cena hrane u Srbiji, a to je sistemsko zapostavljanje proizvodnje hrane u poslednjih 10 godina", zaključuje Nikezić.BONUS VIDEO Guvernerka ne zna da li je sada pik inflancije: Tabaković o moratorijumu koji bi bio bumerang

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=guvernerkatabakoviotomedalismodostiglipikinflacije-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4596147"]