Kini duguju i naša nerođena deca

Biznis 24. sep. 202122:44 > 23:06
Podeli:
Kineski radnici
Foto: N1

Uska ekonomska i politička saradnja između Srbije i Kine, uz zaduživanje koje je, prema procenama, do sad naraslo do 8 milijardi evra i moglo bi da stigne do 15 milijardi, ostaviće narednom naraštaju dug za narednih 20 godina, ali i potencijalne ekološke, socijalne i infrastrukturne probleme, kažu za list Nova ekonomski novinar Mijat Lakičević i direktor ekonomske istraživačke jedinice LIBEK Mihailo Gajić.

Prema poslednjem mesečnom izveštaju Uprave za javni dug, ukupan dug Srbija je u junu iznosio 28,7 milijardi evra ili 55, 9 bruto domaćeg prihoda. Iznos spoljnjeg duga bio je 26,9 milijardi evra, od čega je 1,2 milijardi dugovala kineskoj kineskoj EXIM banci (Export-Import Bank of China).

Ekonomski novinar Lakićević upozorava da Srbija Kini zapravo duguje znatno veću sumu, koja iznosi između 7 i 8 miliona evra.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

„Do tog iznosa sam došao praćenjem samo potpisanih ugovora i sporazuma. Kada se radi o velikim projekima, onda se te pare ne uzimaju odjednom. Ako recimo uzimate za izgradnju neke deonice puta koja traje dve godine, onda povlačite novac dvomesečno ili šestomesečno“, kaže Lakićević.

Objašnjava i da podaci o ugovorima koje je Srbija potpisala sa Kinom, a samim tim i zaduženjima, ne mogu da se nađu na jednom mestu, zbog čega mu je bilo neophodno opsežno istraživanje kako bi sve podatke sakupio na jedno mesto i napravio procenu o visini duga.

Kako kaže, većina tih kredita uzima se sa grejs periodom od pet godina, zbog čega još uvek nije došlo vreme za njihovo vraćanje.

„Krediti se takođe uzimaju na period od 15 do 20 godina, što znači da će najmanje toliko vremena proteći dok ih Srbija ne vrati“, upozorava Lakićević.

U tih 8 milijardi dolara, kako kaže, ne računa planiranu pozamicu od Kineza za izgradnju beogradskog metroa jer tu još uvek nike ništa potpisano, a u pitanju je projekat čija vrednost se procenjuje na 5 milijardi.

“Ako bi se ekološki i infrastrukturni projekti koje najavljuju Vlada Srbije finansirali iz kineskih kredita onda bi taj dug mogao da stigne i do 15 milijardi evra, što bi u tom trenutku moglo da bude i trećina javnog duga“, kaže Lakićević.

Gajić kaže da se računica Lakićevića uklapa u stvarno stanje stvari jer su do sada između Srbije i Kine potpisani mnogi memorandumi o saradnji, ali to još uvek nije prošlo kroz Zakon o budžetu kojim bi se zajmovi potvrdili.

“Pre par nedelja je potpisan ugovor o finansiranju Fruškogorskog koridora za novih 6 miliona evra i takođe je pre par meseci bilo potpisano finasiranje obilaznice oko Beograda”, navodi Gajić neke od najnovijih zaduženja koja nisu još ušla u Budžet.

Foto: Privatna arhiva

Dodaje da će dug značajno uvećati kredit za izgradnju metro, čija cena vremenom sve više raste.

Kada je reč o kineskim kreditima, koje Srbija uglavnom uzima za infrastrukturne projekte za koje angažuje i kineske izvođače, glavno je pitanje kakvu infrastrukturu dobijamo i koliko je plaćamo, navodi direktor ekonomske istraživačke jedinice LIBEK.

„Kineske kamatne stope sada su veće od onih po kojima se Srbija zadužuje na inostranom bankarskom tržištu. To je posledica toga što su već svuda u svetu kamatne stope pale. Osim toga izgradnja infrastructure ne ide kroz tendere, već putem međudržavnih sporazuma, zbog čega su cene radova više. I treća stvar je kakav je kvalitet tih radova i da li su nam oni stvarni neophodni”, objašnjava i dodaje:
„Najgore što možemo da uradimo je da sagradimo infrastrukturu koja neće odgovarati našim potrebama i koju ćemo kasnije morati da popravljamo, pravimo ispočetka i dodatno se zadužujemo a dugove još nismo otplatili.“

Lakićević upozorava i da saradnja sa Kinezima može imati, i već ima negativne socijalne i ekološke posledice.

Mijat Lakićević Foto: NewsmaxAdria

„Ako Kinezi u Boru i u Smederevu imaju dva velika kompleksa, pa sad će doći u Zrenjanin gde će takođe zapošljavati i gde koriste prljavu tehnologiju, kako će dražava da ih kazni zbog zagađenja ili lošeg odnosa prema radnicima, ako za to nena snagu“, kaže Lakićević i dodaje:

„Ako sad recimo Srbija kazni Ziđin, možda ne dobije kredite za puteve, a Aleksandru Vučiću krediti za puteve trebaju s jedne strane da bi pumpao bruto domaći proizvod, a s druge strane da bi kroz koruptivni kanal ulazile desetine miliona evra iz kojih finasira svoju vlast. Srbija je na neki način preko Vučića ucenjena. I pitanje je sada, kad bi se promenila vlast, šta bi u kratom moglo da se uradi, na primer, na ekološkom planu.“

Navodi da se ne radi o tome da sa kinezima ne treba da se sarađuje, ali je problem ekonomska i politička zavisnost koja se prema toj zemlji uspostavlja.

„Nije dobro da budete toliko povezani sa jednom policijskom, koruptivnom državom i pitanje je koliko tom uticaju Srbija može i želi da se odupre, što stvara velliku opasnost po socijalni razvoj“, zaključuje Lakićević.

Zabranjeni grad u Pekingu

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar