Kinezima dugujemo barem osam milijardi dolara: Plaćaće naši potomci

Nova.rs već je pisala o skupom "poluzgraljaju" kineskom predsednika i prvog čoveka Srbije, ali izgleda da će nam ovi zagrljaji u narednim godinama doneti isprazniti buđelare i uvući zemlju u ekonomski problem koji će biti teško rešiv.Grupa autora, među kojima i naš Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost istraživali su kineske investicije širom Evrope, među kojima i Srbija. Podaci za Srbiju prilično su zabrivanjavajući: na ime potraživanja, zaključno sa decembrom 2020. godine, Srbija će Kini morati da plati preko osam milijardi dolara kako bi servisirala svoje dugove. Ono što stvara dodatni razlog za zabrinutost jeste činjenica da je država Srbija prikazala ova potraživanja u iznosu gotovo duplom manjem od pomenute cifre.Stefan Vladisaljev je u izjavi za Nova.rs podvukao da su ovi rezultati plod velikog istraživanja, te da je neupitno da Srbija ima ova potraživanja."Skupljao sam sve ugovore koji su potpisani i projekte koji su implementirani kako bih utvrdio koja su realna potraživanja. Kada se sabere svi ugovori, dobija se cifra koja iznosi preko sedam milijardi evra, odnosno osam milijardi dolara. Ova baza je javno dostupna svima i ona je rađena zaključno sa decembrom 2020. godine. To znači da će sa novim obilaznicama koje se grade oko Loznice i Milanovca i gradnjom puta Golubac-Požarevac samo povećati", rekao je Vladisavljev i dodao:"U pitanju su dugoročne obaveze koje će Srbiji u ugovornom periodu doći na naplatu. Može da se desi da neki od projekata ne bude realizovan poput termoelektrane TENT B, od kog se odustala. Dakle, to nisu dugovanja trenutna, već dugoročne obaveze koje mi imamo prema kineskim bankama", kazao je Vladisavljev.Projekti koji su uključeni u ovo potraživanje su brojni: Fruškogorski koridor, brza železnica Beograd-Budimpešta (883 miliona evra), autoput Beograd-Zrenjanin, put Iverak-Lajkovac, Pupinov most (360 miliona evra). Takođe uključeni su projekti izgradnje autoputa Miloš Veliki i Kostolac B2 (preko 600 miliona evra). U pitanju su isključivo pozajmice.Pored toga, istraživanje je pokrilo i razne grinfild investicije, odnosno investicije gde gradnja kreće od nule, od ledine. Ovde su uključene razne farbike za recikliranje, automobilske industrije...Odnos Kine prema Srbiji, odnosno status koji je naša država omogućila investitorima iz te zemlje, možda najbolje oslikava stanje na gradilištu fabrike Linglong. Još pre otkrića da vijetnamski radnici, blago rečeno, trpe mobing od kineskog poslodavca, mediji su imali priliku da se neposredno uvere da za investitora sa Istoka ne važe zaoni države domaćina.Opravdanje za agresivan pristup gostiju iz Kine nema, a dok nadležne institucije ćute povlađujući kineskim partnerima, sve češće se može čuti da uzrok nervoze i ometanje novinara leži u činjenici da se pojedini objekti Linglonga podižu bez građevinske dozvole, te da za pomenutu fabriku guma nije urađena zvanična procena uticaja na životnu sredinu, što je ujedno i preduslov za njeno dobijanje.Pored afere oko Linglonga, vredno je napomenuti da Srbija skupo nabavlja kineske vakcine "Sinofarm". Srbija je najveći broj vakcina uvezla upravo od kineske kompanije Sinofarm, zbog čega je ova azijska država postala zemlja sa kojom Srbija ima najintezivniju saradnju u fazi suzbijanja koronavirusa.Iz svega ovoga možemo da zaključimo da su upravo ovakvi aranžmani dozvolili kineskim investitorima da se ponašaju kako žele u Srbiji, ali i još jednom pokazalo u kakvoj će se teškoj situaciji Srbija naći kada potraživanja stignu na naplatu.Bonus video: Radnici Linglonga u dužničkom ropstvu - Ako se vrate, nemaju od čega da prežive

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=radnicilinglongaudunikomropstvuakosevratenemajuodegadapreive-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2706459"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram