Kako se u Srbiji i svetu falsifikuje med

Reč je „mafiji koja je formirana na svetskom nivou“, kaže za Danas Rodoljub Živanović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija i naglašava da su predmet istrage i veliki proizvođači i mali pčelari."Do sada je uzeto oko 200 uzoraka, veliki deo potrebnih analiza već je obavljen, ali još ima i nekih planiranih proizvođača od kojih još nije uzet materijal za ispitivanje. Na rezultate ćemo još da čekamo, to sad zavisi od Interpola, kada oni kompletiraju sve podatke. Ali, mi smo već objavili nazive nekoliko većih proizvođača kod kojih je, po našim prijavama, rađena analiza i utvrđen falsifikat. Jedna od fabrika je već i zatvorena, Hani med iako se njihova pakovanja još mogu naći u trgovinama, i tu je zanimljivo da su oni prolazili osnovne analize, koje se rade i kod nas i u Evropi, ali kada je prvi put primenjena sofisticirana metodologija ispostavilo se da u njihovom medu ima oko 30 odsto šećera", kaže Živanović.On objašnjava da se med može krivotvoriti na više načina a da je najjednostavnija metoda da se prokuva šećer sa nekom od kiselina do željene gustine, i sipa se u tegle kao med.Drugi način je iz glukozno fruktoznog šećera, kukuruznog sirupa koji već ima gustinu meda i bez ikakve intervencije se samo pakuje.Neki od „proizvođača“ mu dodaju veštačke boje ili arome, dok drugi samo u prodaju puste sirup sa etiketom meda.Jedan od načina bio je gotovo zaboravljen, ali nedavno je pronađen pri uzorkovanju u jednom vrtiću gde je umesto pčelinjeg proizvoda u ambalaži bio sirup koji se nekada koristio za pravljenje bombona.Firma koja je to plasirala potpuno je lažna, nepostojeći proizvođač sa izmišljenim registracionim brojem koja je preko nekog drugog preduzeća učestvovala na tenderima.Četvrti model je ono što je radio Hani med, prodavao je mešavinu meda i šećera."Ta pojava nije prisutna samo kod nas. Prema prošlogodišnjem istraživanju u Americi je čak 76 odsto meda falsifikat, u Evropskoj uniji, koja je najuređenija, ide oko deset odsto a kod nas se to, prema nekim nezvaničnim podacima kreće oko 40 odsto. Interpolova istraga, kada rezultati budu objavljeni, trebalo bi da nam da tačne podatke, ali su neke naznake i sada vidljive. Tako se bagremov med, koji se najviše traži na zapadu, iz Srbije izvozi po krajnjoj ceni od 7,4 evra, sa isporukom, od pčelara se ovde otkupljuje po 6,7 evra, a naši uvoznici iz drugih zemalja, često i iz onih gde mi prodajemo, dopremaju med po dvostruko nižoj ceni što je naravno signal da proizvod nije pravi", ističe naš sagovornik i dodaje da je unazad dve decenije Srbija uvozila standardno oko 20 do 30 tona, a prošle godine prvi put čak 600 tona sa znatno nižom cenom od domaće izvozne.Dodaje da šleperi sa oko 21 tonom meda koji se izvozi u Evropu, prolaze dve analize vani, svaka po 1.600 evra a isto toliko su i ispitivanja pre prelaska granice."Međutim, kada uvoze bagremov med iz Kine, oni to ne traže, jer je cena dva evra za kilogram i on je na ivici je kvaliteta. Na primer, ako je zakonski ili uvozni uslov da med ima 20 odstro polena, njihov će imati 20, ako naručite sa 25, toliko ćete dobiti. Naše pčele ne umeju da prave takav med. U jednom srpskom šleperu nađe se procenat od 40 odsto polena, u drugom 38 ili 46, toliko koliko su pčele napravile", zaključuje Živanović.