Radnici

"Kada se radnik iz Turske povredi na gradilištu, leče ga privatno i odmah deportuju u Tursku. On i ne vidi našu bolnicu. To je ovde postala redovna pojava. Imamo navalu radnika iz ruralnih područja Azije, rade na crno i za to niko nije procesuiran", kaže za Nova.rs Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije, povodom sve većeg broja stranaca koji rade u Srbiji.

Tačnih podataka, koliko je stranih državljana angažovano na srpskim gradilištima – nema, ali su procene da se radi ‘‘o hiljadama ljudi‘‘, navodi Torlaković.

Kaže, da uglavnom rade ljudi iz Kine, Indije, Turske, Albanije, Tadžikistana, Vijetnama i „raznih azijskih zemalja“, da pristaju da rade za male plate i bez legalne dozvole, a sve u nadi, dodaje on, da će preko Srbije otiću u razvijene zemlje Evrope.

Torlaković objašnjava, da im upravo to i obećavaju agencije, nudeći im Srbiju kao ‘‘privremenu destinaciju‘‘, do odlaska u bogatije zemlje.

„Onda im ovde oduzmu pasoše, što otvara pitanje modernog ropstva. Ti ljudi rade za 300 evra, a od toga im poslodavac uzima deo za ‘putni reket’ i neki smeštaj i hranu. To su stvari koje se dešavaju već dve godine i mi o tome javno govorimo sve vreme. Razmere masovnosti ove pojave, otkrivene su tek kada su novinari snimili radnike Linglonga‘‘, ukazuje on.

Prema podacima Sindikata, u Srbiji je tokom 2020. godine bilo prijavljeno 12.300 radnika iz inostranstva, a do jula 2021. Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je blizu 17.000 radnih dozvola za strance.

Torlaković kaže, da su među tim stranciima ljudi koji rade legalno i pripadaju kategoriji ‘‘upućenih radnika‘‘, angažovanih na određenim gradilištima, ali napominje, da te legalne radnike, uglavnom „prati“ veliki broj onih, koji nemaju nikakve dozvole.

„Poslodavci dobiju dozvolu za 150 ljudi, a dovedu 600 radnika. Znači, onih 450 nema dozvolu za rad. To vam je upravo ovaj slučaj sa radnicima Linglonga. Imamo izveštaje i da je u Zlatiborskom okrugu, prošle godine do avgusta, od 450 turskih državljana, samo 150 imalo dozvolu, što znači da je 300 radilo na crno. To je ogromno crno tržište radne snage“, upozorava Torlaković.

Stranci rade i na državnim projektima

Stara je boljka i dobro poznata priča da su kvalifikovani srpski građevinski radnici i dobre zanatlije, odavno napustili zemlju i otišli u zapadnu Evropu, gde su dnevnice za njihov rad neuporedivo veće.

Torlaković ističe, da se zbog masovnog odlaska, u Srbiji sada stvorila ‘‘dramatična potreba za radnom snagom‘‘, koja je pre svega izražena u građevinarstvu, ali da za tom potrebom ne zaostaju ni poljoprivredne, pa čak ni uslužne deltnosti.

‘‘Stranci nam rade na velikim državnim poslovima, pa tako imamo Indijce na brzim prugama. Na ‘Promenadi‘ u Novom Sadu radili su zatvorenici iz Rumunije, na zgradama za vojsku i policiju takođe u Novom Sadu, radili su Turci. Kada je na tom gradilištu poginuo jedan mladi radnik iz Turske, zatečeno je preko 90 radnika koji nemaju prijavu boravka, a kamoli radnu dozvolu. To su sve stvari o kojima naš sindikat govori već dve godine. Osim u Beogradu, najviše stranaca imamo na Zlatiboru, Zlataru i Divčibarama, gde se intenzivno gradi. Ovde divlja rad na crno, a još niko nije procesuiran zbog toga‘‘, ogorčeno kaže ovaj sindikalac i dodaje da nam u godinama koje dolaze ‘‘tek sledi navala nekvalifikovanih radnika iz azijskih zemalja‘‘.

„Angažujemo Indijce, jer su kvalitetni radnici otišli iz Srbije“

Jedna od građevinskih kompanija, koja zbog deficita srpskih radnika upošljava ljude sa drugog kontinenta je „Modulor“ iz Beograda. Oni su još pre tri godine angažovali strance, mahom iz Indije, a za naš portal ističu da su „revoltirani zbog radne eksploatacije, koju upražnjavaju određene kompanije“.

Direktorka sektora za ljudske resurse, dr Tatjana Beatović, je stava da je „legalno poslovanje, odnosno, angažovanje stranih radnika u skladu sa zakonom, jedini pravi put“, te da poslodavci koji to ne mogu da obezbede, ne treba ni da budu na tržištu.

„Dolaze nam ljudi sa drugog kraja sveta, rade dosta težak posao u drugoj kulturi, odvojeni su od porodica i ono što se minimalno očekuje od poslodavaca, je da ne budu eksploatisani i da se ne nađu u podređenom položaju u odnosu na zaposlene sa lokalnog tržišta. To smatram imperativom, ali su na žalost, do nas došla saznanja o poslovanju nekih kompanija u sivoj zoni, zbog čega smo revoltirani, jer urušavaju tržište rada, stvaraju nelojalnu konkurenciju i demotivišu radnike za korektnim radom“, rekla je dr Beatović.

U „Moduloru“ je trenutno zaposleno 110 Indijaca, a direktorka ljudskih resursa napominje, da su osim operativne radne snage, angažovali i tri inženjera, dvojicu iz Indije i jednog iz Sirije. Svi stranci su, kaže, u legalnom statusu, uredno prijavljeni i obučeni za bezbedan rad, a praksa te kompanije je da sama selektuje radnike, bez posredovanja agencija.

‘‘Sredinom februara ponovo idemo u selekciju na indijski potkontinent. Na licu mesta proveravamo zanatske veštine, psihološki status i nivo sposobnosti, što nam olakšava njihovu kasniju adaptaciju, jer nisu svi koji dolaze jednako kvalitetni. Lično, od početka komuniciramo sa radnicima i oni do kraja znaju sve uslove pod kojima će biti angažovani na našim gradilištima, čime se smanjuje prostor za njihovo nezadovoljstvo i moguće zloupotrebe‘‘, zaključila je dr Beatović.

Za razliku od ovakvog, direktnog izbora, svedoci smo da u Srbiju dolaze radnici preko posredničkih agencija, koje ostvaruju profit od provizija, a strani radnici često ne znaju ništa o uslovima u kojima će raditi, što je bio slučaj i sa Vijetnamcima iz Linglonga u Zrenjannu.

Pojedini, kada vide da su prevareni i kada počnu da izostaju plate, stupe u štrajk, što se desilo sa turskim radnicima u ‘‘Beogradu na vodi‘‘ u martu prošle godine, a radnici iz Indije u Kraljevu, u avgustu 2020. štrajkovali su glađu zbog neisplaćenih zarada.

U Sindikatu građevinarstva ukazuju na sve masovniju pojavu modernog radnog ropstva u Srbiji i traže od državnih vlasti da se uhvati u koštac sa ovim problemom i dugoročno reši nedostatak radne snage.

‘‘Odlazak naših ljudi u bogate zemlje, ovde se maskira dovođenjem jeftiine radne snage iz inostranstva. Ti stranci ‘dampinguju‘ plate u građevinarstvu. Na gradilištima nam sada rade penzioneri, učitelji i razne fele, koje ne mogu da se zaposle u svojoj struci. Prosečna plata je 54.000 dinara, a radi se po 12 sati dnevno. Rešenje je da se znatno povećaju plate i to ne na mesec – dva, već da ljudi imaju neku sigurnost da će to biti dugoročno. Sve zemlje se otimaju za radnu snagu, a mi smo našu pustili niz vodu‘‘, rekao je Torlaković i istakao da se Sindikat zalaže za jednake plate domaćih i stranih građevinaca, verujući da će to naterati poslodavce da više angažuju srpske radnike.

‘‘Evropa je presatara i guta svu radnu snagu koja joj stigne. Holanđani, recimo u narednih 10 godina, prave stambene jedinice za milion radnika migranata i uvode znakovni jezik, pošto na gradilištima imaju po 12 nacionalnosti. Država mora da nađe način kako da vrati radnike u Srbiju, inače nam sledi najezda nestručne i jeftine radne snage iz inostranstva‘‘, zaključio je naš sagovornik.

Porcena je da u sektoru građevinastva u Srbiji, nedostaje oko 60.000 radnika, zbog čega je naša zemlja prinuđena da uvozi radnu snagu.

Vučić: „Beograd na vodi“ grade Albanci i Turci. Fale nam radnici

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ne propušta priliku da istakne kako je njegova vlast smanjila nezaposlenost, a kada se suoči sa pitanjem – odakle stranci na gradilištima, njegov odgovor je u maniru „da je to ubrzani privredni rast“.

Tako je rekao da ‘‘Beograd na vodi‘‘ grade Albanci i Turci, ali je odmah loptu prebacio na građane i okrivio ih da ne žele da rade teške poslove.

„Mi nemamo toliko radnika i moramo da uradimo nešto kao Nemci i svi drugi. Ljudi u Beogradu imaju viši životni standard i radili bi uglavom lakše, kancelarijske poslove i da budu bolje plaćeni. To je realnost“, rekao je predsednik.

Na dramu vijetnamskih radnika u Zenjaninu, kojima su kineski poslodavcii oduzeli pasoše, reakciju predsednka čekali smo nekoliko dana, a i kada se oglasio, rekao je da mediji „sprovode hajku protiv stranih investicija“ i uzvratio kontrapitanjem.

„Hoćete li da se odreknemo stranih investicija? Šta hoćete, da uništimo investiciju od 900 miliona dolara. Gledaćemo da pomognemo i vijetnamskim radnicima, a da rasterujem investitore, neću“, bio je predsednikov stav, povodom problema, koji preti da Srbiju okarakteriše kao zemlju radnih logora.

Bonus video: Urušeno gradilište

Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook

Twitter
Instagram

Komentari

Svi komentari (1)