Šta kada stignu previsoki računi za komunalne usluge: Deo plati, pa se žali

Biznis 02. sep. 202109:57
Podeli:
Foto: N1

Kada građani dobiju vanredno velike račune za komunalne usluge, kao što je to nedavno bio slučaj sa zgradom u centru Beograda čiji su stanari dobili račune Infostana sa iznosima većim od srpskog minimalca, pred njima su dve mogućnosti.

Jedna je da račun plate u celosti i žale se, a druga da plate koliko su i do sada mesečno plaćali i – žale se. Opciju da se na ime računa ne uplati ni dinar dok se žalba, odnosno prigovor javno komunalnom preduzeću ne reši, ne preporučuje nijedan od sagovornika N1.

Nedavni slučaj, gde su stanari jedne beogradske zgrade u centru grada dobili i za 400 odsto veće račune za komunalne usluge preko uplatnica Infostana, pokrenulo je lavinu pitanja – kako potrošač može da se zaštiti u takvim slučajevima kada je siguran da nije bilo uvećane potrošnje niti kvarova koji bi je prouzrokovali, kako platiti realnu cenu i izbeći eventualnu prinudnu naplatu izvršitelja.

„Niko, ni po jednom zakonu, ne može da naplati uslugu koju nije pružio. U slučaju da korisnik plati tako uvećan iznos računa, javno komunalno preduzeće steklo bi taj iznos bez osnova i građani koji su platili mogli bi da tuže za povraćaj više uplaćenog novca. Druga opcija je da korisnik plati iznos koji je dobio za prethodni račun – onoliko koliko je i do tada mesečno plaćao, a da za ostatak iznosa po računu uloži prigovor“, objašnjava za portal N1 advokat Svetlana Pavlović.

Prigovor, kaže, treba da upute i konkretnom komunalnom preduzeću koje im je zaračunalo trošak, ali i preduzeću iz sistema objedinjene naplate koje im je ispostavilo račun za komunalne usluge, kao što je Infostan u Beogradu. Građani, međutim, strahuju da će im, u slučaju neplaćanja računa, odnosno neplaćanja u celosti, na vrata zakucati izvršitelji.

„Ako javno komunalno preduzeće pokrene izvršenje za taj račun, potrošač treba da uloži prigovor i onda se ide na parnicu gde bi se dokazivalo da li je račun realan ili nije“, navodi Pavlović.

Ukoliko, kaže, javno komunalno preduzeće tvrdi da je račun ispravan i da je potrošnja bila tolika, predlaže se veštačenje od strane veštaka koji će utvrditi kolika je potrošnja bila, odnosno kolika potrošnja je približno realna.

Podsetimo, u konkretnom slučaju o kojem je portal N1 pisao, na računu Infostana za jul 2021. stajao je utrošak potrošnje od čak 368,24 kubika vode za tročlano domaćinstvo koje živi u stanu u zgradi – dakle nema ni dvorište, ni travnjake koje bi zalivalo tokom letnjih meseci. Realna potrošnja ne bi trebalo da premašuje 30 kubika mesečno – čak i u slučaju visokih temperatura kada je pojačana potrošnja vode.

Dejan Gavrilović iz organizacije potrošača „Efektiva“ podseća da potrošač, prema zakonu, plaća ono što je – potrošio.

„Javno komunalno preduzeće izdaje račun za jedan mesečni period. Problem je što nijedno JKP, osim EPS-a ne meri potrošnju, nego je ‘odokativno’ ocenjuje. Dalje, kod merenje utroška vode u zgradama problem je što se vodomeri očitavaju jednom u šest meseci. Tu je važno napomenuti da je reč o zbirnom očitavanju u zgradi, gde se utrošak vode potom raspodeljuje po određenom sistemu – najčešće u odnosu na broj stanara, pa se već u startu dešava da jedno domaćinstvo, ma koliko brojno bilo, obavezno plaća više ako ima više članova, bez obzira na stvarnu potrošnju“, kaže Dejan Gavrilović.

I Efektiva, kaže, preporučuje građanima koji dobiju neuobičajeno velike račune za komunalne usluge, da plate onoliko koliko su prosečno trošili prethodnih meseci i ulože prigovor i isporučiocu usluge (Vodovod) i isporučiocu računa (Infostan). Rok za odgovor je 15 dana, pri čemu bi, navodi, komisija javno komunalnog preduzeća trebalo da izađe na teren i utvrdi pravo stanje.

„U slučaju prekomerno obračunate potrošnje vode, komisija JKP Vodovod i kanalizacija trebalo bi da utvrdi da li je došlo do pogrešnog očitavanja stanja na vodomeru, ili se desio neki kvar i curenje vode koje ne mora nužno da se vidi“, navodi sagovornik.

Ako je vodomer pogrešno očitan, problem se, kaže, rešava ispravkom računa.

„Međutim, ako je došlo do curenja vode na potezu od vodomera ka zgradi, i vodomer je to očitao, bojim se da JKP neće odustati od naplate takvog računa. I tu se, opet, vidi šta je najveći problem – to što svaki stan nema svoj vodomer, nego se trošak raspodeljuje na sve stanare. Da svi imaju svoje vodomere znalo bi se tačno gde je nastala povećana potrošnja“, navodi Gavrilović.

On upozorava na još nešto – vodomeri, prema Zakonu o metrologiji, moraju redovno da se baždare i da ispravno rade. Ako ne rade ispravno i nisu baždareni po zakonu moglo bi, navodi, da se dokaže da vanredni utrošak vode pada na teret upravo – Vodovoda.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar