1
Srbija za sada ne oseća krizu, ima dovoljno hrane i energenata. Ipak, neizvesno je koliko će kriza u svetu trajati i kako će se odraziti na ekonomiju. Predviđeni rast bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu je četiri i po odsto, a uz povoljne prognoze Međunarodni monetarni fond ocenjuje da bi deficit i javni dug mogli biti veći od plana.
Nedaće nikada ne idu same, pa je tako i u ekonomiji. Iz pandemije smo izašli jači, ali sačekala nas je neizvesnot zbog rasta cena i krize u svetu, za koju niko ne može da predvidi kako će se završiti. Očekivanja da će se inflacija smiriti polako blede zbog situacije u evrozoni i u Americi.
„Opšti indeks cena je 8,8 odsto kod nas u februaru. U Evropi je 6,2. Hrana i piće su poskupeli za nekih 15,2 odsto u odnosu na februar prošle godine. Transport je poskupeo za nekih 13,3 odsto“, navodi direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević.
Za privrednike je rast inflacije bitan parametar planiranja, jer rast cena ugrožava potrošnju i standard. To može da utiče na fenomen stagflacije, gde nema rasta domaćeg bruto proizvoda. Zato je važna stabilnost kursa dinara, koju Narodna banka za sada drži pod kontrolom.
„Da li će sve to uticati na pad ili porast društvenog proizvoda, još je rano govoriti, tek je prvi kvartal. U zavisnosti od globalne situacije, moraćemo i mi kao mala zemlja da snosimo neke posledice tih makroekonomskih kretanja, na koje nemamo nikakvog uticaja“, kaže profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović.
U Privrednoj komori Srbije (PKS) smatraju da treba održati jednocifrenu inflaciju do kraja godine zbog psihološkog faktora.
„Kada imate dugoročno prisustvo inflacije, a manju potražnju, to onda dovodi do niske stope rasta, stagnacije, i uz prisustvo povećanih troškova ne možete da kao privrednik smanjite cene inputa proizvodnje sirovina, materijala, ali možete da vršite uštede na radnoj snazi i to dovodi do slabijeg rasta zarada ili otpuštanja“, ističe finansijski analitičar PKS Bojan Stanić.
„Prioriteti očuvanje stabilnosti i ublažavanje uticaja spoljnih šokova“
Vlada Srbije je formirala radnu grupu za pomoć kompanijama da obnove lanac snabdevanja.
„Mi smo u razgovorima sa dva najveća ruska trgovinska lanca. Pojačana je njihova aktivnost i zahtevi za plasmanom proizvoda, koji eventualno govore o deficitarnim proizvodima na ovom tržištu – to su kućna hemija, sredstva za ličnu higijenu, smrznuto voće i povrće, određeni konditorski proizvodi i alkoholni proizvodi“, kaže direktor Predstavništva PKS u Moskvi Dejan Delić.
Prioriteti su očuvanje stabilnosti, ublažavanje uticaja spoljnih šokova i nastavak reformi radi očuvanja snažnog rasta.
„Narodna banka Srbije godinama održava stabilnost, ne samo na deviznom već na celokupnom finansijskom tržištu. U Srbiji ćemo voditi računa da i u aktuelnim globalnim neizvesnostima obezbedimo maksimum povoljnih uslova poslovanja i da ostanemo garant stabilnosti i mira“, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Ekonomisti procenjuju da će fiskalni deficit i javni dug ove godine biti veći od plana zbog povećane potrošnje, sporijeg rasta BDP-a, smanjenja akciza i rashoda po osnovu izdvajanja za javna preduzeća. Oslonac je poljoprivreda, jer uz veću proizvodnju izvoz može da donese dodatnu zaradu i da pokrije troškove.
BONUS VIDEO: Da li i na koji način Narodna banka Srbije štiti građane od inflacije
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
