Gujaničić: Telekom nije na berzi, jer bi to zahtevalo polaganje računa

Kod nas berza, prema mišljenju Nenada Gujaničića – nije u modi: ni kod političara, ni kod domaćih preduzetnika.Berza, kako pojašnjava, zahteva ispunjavanje osnovnih preduslova – principi berzanskog poslovanja su transparentnost i polaganje računa.Telekom „izrazito nelikvidan“: Ogromni dugovi za struju, milioni za kamate i rasprodaja strateške imovine„Zašto velike domaće kompanije nisu na berzi? Telekom, na primer, gde su i građani akcionari – nije na berzi. Zašto? Pa iz prostog razloga što to zahteva objavljvanje kvartalnih izveštaja, podrazumeva transparentnost. Ne možete se tek tako ponašati ako imate kontorlu putem berze“, kaže Nenad Gujaničić.On podseća da smo imali domaće kapitaliste u bližoj i daljoj prošlosti koji su se hvalili da će izaći na berzu.„To ih privlači zbog nekog marketinga – ali suštinski niko od njih nije prišao ni blizu da to sprovede, niti napravio projekat da bi mogli da budu pandan svetskim kompanijama poput Majkrosofta, Amazona, Fejsbuka i dr. koji su tako prokričili svoj poslovni put“, kaže Gujaničić.Na Beogradskoj berzi, dodaje on, sve firme imaju većinskog vlasnika i tržište je izuzetno kontrolisano.„Vi sada možete da kupite 13 odsto akcija NIS koje su u slobodnom prometu – i ništa ne možete promenti s kompanijom. Jedna od karakteristika korporacija je da su oni žilave i otporne na tržišne prilike, baš zato što imaju disperzovano vlasništvo što im omogućava da u slučaju potresa na tržištu očas posla može da se ‘išamara menadžment’ i dovede novi i napravi preokret u poslovanju“, kaže Gujaničić.Glavna uloga berze je, dodaje – da je korektiv u poslovanju kompanija.„I ako dođe do nekih problema, tu se pali miliona crvenih lampica, alarmiraju se razme poluge, dovodi se novi menadžement i kompanija se obično vraća na pravi put“, navodi Nenad Gujaničić.Na pitanje da li Beogradska berza može da ispuni svoju osnovnu ulogu.„Sad imamo neki novi pokušaj da se, uz pomoć Svetske banke i nove uprave, Beogradska berza vrati na pravi put. Bojim se da tu mnogo kockica treba da se sklopi – prvenstveno da se vrati poverenje investitora. Na žalost, glavni kreatori ekonomske politike kod nas često vole te neke prečice kojima pokušavaju da isprave razne anomalije na tržištu – ali to na berzi ne pije vodu. Vi morate da stvorite dobar investiconi ambijent, koji podrazumeva jake i stabilne institucije, zaštićena prava manjinskih akcionarai i kad donesete prave finansijske instrumente, biće tu kupaca koliko volite. Ali, dok se to ne stekne – neće ih biti“, kaže Nenad Gujaničić.Srce tržišne ekonomijeBerza, kaže sagovrnik N1 – predstavlja srž tržišne ekonomije.„Ako uzmete primere najuspešnijih ekonomija jasno da je centralni deo finansijskih sistema upravo – berza. Ako uzmemo da je SAD najjača svetska privrede i da je američka berza najjača – ona omogućava tim kompanijama da lakše prikupe kapital i da postanu dominantne i u američkoj, i u globalnoj privredi. Berza je, dakle, mesto koje kompanijama omogućava da se lakše finansiraju i da samim tim prikupe jeftiniji kapital“, navodi sagovornik N1.S druge strane, berze, objašnjava Gujaničić, vrši sveopštu kontrolu poslovanja kompanija koje postaju efikasnije.„Ne možete da pronađete jaku i razvijenu privredu, a da nema jaku berzu“, ukazuje on.Kilogram paradajza za 1.000 dinaraKada je reč o Srbiji, Beogradska berza je, prema rečima sagovornika N1, u višegodišnjem trendu odumiranja.„Sve je manje investitora, kompanija. Mi već desetak godina imamo trend povlačenja kompanija sa berze. Nema kvalitetnih finansijskih instrumenata, poverenje investitora je prilično ruinirano. Ali, sa druge strane, nemate ni nove kvalitetne finansijske instrumente. Nažalost, nijedna kompanija kod nas nije uspela da uradi ono što je osnovna funkcija berze, a to je – da prikupi kapital“, kaže Nenad Gujaničić.Domaće komanije berzu gledaju, dodaje – kao nepotrebni teret.„Kompanije gledaju da pobegnu, a investitori nisu tako dobro zaštićeni pa i oni neretko idu sa tržišta. I onda imate tržište sa izuzetno niskim prometima. Pitanje je koliko su i cene reperne“, ukazuje on.I objašnjava to na primeru prodaje – paradajza.„Kada neko, ne primer, proda jedan kilogram paradajza za 1.000 dinara – da li je to realna cena? Nije. Biće tek kada se proda nekoliko kamiona paradajza. Nažalost, imamo situaciju da i najveće kompanije koje su kotirane na berzi imaju promet od po nekoliko hiljada dinara, što je izuzetno malo“, navodi Gujaničić.Kako preduzeće na berzi prikuplja kapitalKod izlazaka kompanija na berzu zarad prikupljanja kapitala za finansiranje postoji svojevrsni „redosled“.Prvo, postoji neki privatni poduhvat u kojem se koriste svoja sredstva za finansiranje preduzeća, tu su i takozvani poslovni anđeli, bankarski krediti.„Kada se to iscrpi, a projekat postane veliki, onda vlasnik odluči da izađe na berzu i da prikupi taj inicijalni kapital, praktinčno ponudi deo svog vlasništva“, objašnjava sagovornik N1.Vlasnik kompanije ne mora na berzi investitorima nužno da ponudi akcije. Može i dužničke hartije od vrednosti (obveznice).„Jer, ako imate kredibilnu korporaciju, sa odličnim rezultatima poslovanja – lakše će da prikupi sredstva emisijom obveznica po mnogo nižoj ceni nego što bi to uradila kompanija koja nije na tržištu, ima sumnjivu reputaciju itd.Veliki broj kompanija u Srbiji su nominalno korporacije, ali u praksi nemaju te elemente i teško mogu da prikupe kapital na tržištu. Njima preostaju bankarski krediti kao jedini izvor finansiranja“, objašnjava Gujaničić.A naše tržište je bankocentrično, i to proteklih 20 godina.„U takvom tržištu osnovni instrumenti su bankarski krediti sa strane plasmana, dok su to sa strane investitora – depoziti. Vidite da ogroman broj građana drži štrednju u banci, reč je o oko 15 milijardi evra, i to se nije promenilo ni onda kada su kamatne stope na štednju bile oko nule. A to sve govori da imamo slabe alternative na tržištu i da, kad neko želi da se finansira mora da uzme kredit, što nije povoljno“, navodi Nenad Gujaničić.***BONUS VIDEO: Telekom rasprodaje stratešku imovinu, a država ne reaguje: Koga su obavestili o svojim potezima?